Догодило се на данашњи дан, 21. април

 

753. п. н. е. – Ромул, према историчару Марку Теренцију Варону, основао Рим.

1142. – Умро француски филозоф и теолог Пјер Абелар, познат по трагичној љубави према Елоизи – њихова љубавна писма спадају у бисере свјетске литературе. Забрањена љубав је свирепо окончана кастрирањем Абелара, који се потом – као и Елоиза – повукао у манастир. Попут већине филозофа тог времена рјешавао је тзв. проблем универзалија, а његови теолошки погледи су осуђени на синодима у Соасону 1121. и Сансу 1141. Као заступник лаичке науке и античке филозофије вјеровао је у људски разум и порицао црквене догме. Дјела: „Дијалектика“, „Теологија – етика или упознај самог себе“, „О божанском јединству и тројству“, „Историја недаћа“.

1509. – Умро енглески краљ Хенри Седми, оснивач династије Тјудор. Његовим доласком на пријесто 1485. окончан је четрдесетогодишњи „Рат двију ружа“ – назван тако, јер је династија Ланкастра, с којом је Хенри Седми био у сродству, имала у грбу црвену, а династија Јорка бијелу ружу. Пријесто је осигурао побједом у бици код Босворта 1485, у којој је погинуо краљ Ричард Трећи, а 1486. је ујединио куће Ланкастер и Јорк оженивши се Елизабетом, сестром Ричарда Трећег. Током владавине завео је режим апсолутизма.

1699. – Умро француски писац Жан Батист Расин, који је до савршенства довео француску трагедију, поједноставио радњу и инсистирао на психолошкој анализи људских, нарочито љубавних страсти. Писао је веома мелодичним стиховима. Дјела: трагедије „Андромаха“, „Федра“, „Британикус“, „Берениса“, „Бајазит“, „Митридат“, „Аталија“, комедија „Парничари“.

1816. – Рођена енглеска списатељица ирског поријекла Шарлота Бронте, која је се прославила већ првим романом „Џејн Ејр“. С млађим сестрама Емилијом и Аном је написала збирку пјесама. Остала дјела: „Вилет“, „Професор и Ема“.

1828. – Рођен француски теоретичар умјетности и филозоф Иполит Тен, који је настојао да унесе позитивистичке методе у изучавање литературе, умјетности и друштва. Заступао је претежно детерминистичка схватања историје и умјетности и сматрао да појединац, изразито одређен једном „преовлађујућом особином“, трпи јак спољни утицај „расе“, „средине“ и „тренутка“. Као филозоф се бавио проблемима сазнања, а као историчар је истраживао коријене декаденције у Француској. Дјела: „Историја енглеске књижевности“, „Филозофија умјетности“, „О интелигенцији“, „Постанак савремене Француске“.

1836. – Војска Тексаса поразила Мексиканце код Сан Хасинта, што је омогућило независност Тексаса, који је 1845. ушао у састав САД.

1856. – Аустралија прва у свијету увела осмочасовни радни дан.

1882. – У Народном позоришту у Београду изведена прва српска оперета – „Врачара“ Даворина Јенка, аутора српске химне „Боже, правде“.

1903. – Умро српски војвода Пеко Павловић, један од првих официра црногорског кнеза Данила Првог Петровића. У устанку у Херцеговини предводио је 1875. хиљаду добровољаца из Црне Горе и организовао устаничку војску, сврставши 11.000 Херцеговаца у 12 батаљона. Европска штампа, која је опширно писала о устанку, посебно је истицала његово врсно командовање које је Турцима нанијело велике губитке. Због сукоба с кнезом Николом Првим Петровићем, који му је одузео команду над устаницима, био је неко вријеме у емиграцији у Бугарској и Србији.

1910. – Умро амерички писац Семјуел Ленгхорн Клеменс, познат као Марк Твен, један од највећих хумориста свјетске литературе. Прославио се романима „Доживљаји Тома Сојера“, „Живот на Мисисипију“ и „Доживљаји Хаклбери Фина“, у којима је приказао јединствене животне ситуације и аутентични амерички стил и говор.

1915. – Рођен амерички филмски глумац мексичког поријекла Ентони Рудолф Оаксака Квин, сјајан тумач изразитих карактера, снажне индивидуалности, сирових и елементарних људи. Филмови: „Парола“, „Вива Запата“ /награда „Оскар“/, „Црно злато“, „Улица“, „Жудња за животом“ /награда „Оскар“/, „Грк Зорба“, „Топови са Наварона“, „Посљедњи ратник“, „Насљедство Ферамонте“.

1918. – У ваздушној борби погинуо њемачки пилот Манфред фон Рихтхофен, назван „Црвени барон“, најславнији њемачки авијатичар у Првом свјетском рату. Током рата је оборио више од 80 непријатељских авиона.

1926. – Рођена британска принцеза Елизабет Александра Мери, од 1952. Елизабета Друга, краљица Велике Британије.

1941. – Шефови дипломатија Њемачке и Италије Јоахим фон Рибентроп и гроф Галеацо Ћано у Другом свјетском рату договорили се о подјели Југославије на њемачко и италијанско подручје. Неке територије су препуштене сателитским владама Мађарске и Бугарске.

1945. – Совјетска армија у Другом свјетском рату ушла у предграђа Берлина, пробивши линију одбране нацистичких снага.

1946. – Умро енглески економиста Џон Мајнард Кејнз, који је показао да тржишни механизам не ствара аутоматски пуну запосленост и да је неопходна интервенција државе ради извлачења из незапослености и криза. Дјелом „Општа теорија запослености, камате и новца“ уздрмао је традиционалну микроекономију која се углавном бавила тржиштем, цијенама и расподјелом и оријентисао на истраживање макроекономских величина, посебно нивоа запослености. Остала дјела: „Економска посљедица мира“, „Расправа о новцу“, „Ревизија мировног уговора“, „Трактат о новчаној реформи“, „Средства ка просперитету“.

1960. – Главни град Бразила премјештен из Рио де Жанеира у Бразилију.

1967. – Војним ударом у Атини успостављен десничарски режим грчких пуковника, који су укинули све уставне институције.

1971. – Умро хаићански предсједник Франсоа „Папа Док“ Дивалије, који је диктаторски владао Хаитијем од 1957. до смрти. Уз помоћ војске 1964. се прогласио доживотним предсједником, а сина Жана Клода Дивалијеа одредио је за насљедника. Створио је гангстерску милицију познату као „Тонтон Макут“, која је терорисала становништво.

1984. – У руднику „Рембас – Застава“ у Ресавици погинула 33 рудара.

1987. – Од активираног експлозива, који су терористи подметнули у Коломбу, главном граду Шри Ланке, погинуло је најмање 150 људи.

1993. – Врховни суд Боливије на 30 година робије осудио бившег диктатора Луиса Гарсију Месу, под оптужбом за убиства, пљачку, преваре и кршење устава.

1995. – На инсистирање САД и Њемачке, чему се противила Русија која се с Кином уздржала од гласања, Савјет безбједности УН продужио дјелимичну суспензију санкција против Савезне Републике Југославије у спорту, култури, авионском и ријечном саобраћају за 75 дана, скративши ранији рок од сто дана.

1996. – Коалиција лијевог центра „Маслиново дрво“ добила парламентарне изборе, што је била прва побједа љевице у Италији од Другог свјетског рата.

1997. – Први кинески војници ушли у Хонгконг, у оквиру припрема за прелазак те британске колоније 1. јула 1997. под суверенитет Кине.

1999. – У нападу авијације НАТО пакта са осам пројектила разорено „Мајино насеље“ код Ђаковице и убијено најмање 10 избјеглица, укључујући трогодишњег Марка Ивановића и седмогодишњег Ивана Иванчића. У насељу, смјештеном у зградама бивше пољопривредне задруге, живјело је 98 српских цивила, избјеглих из Хрватске и 22 из БиХ.

1999. – Први пут од почетка агресије НАТО пакта на СР Југославију бомбардована зграда Пословног центра „Ушће“ у Новом Београду и Жежељев мост на Дунаву у Новом Саду, а други пут је нападнут мост на Дунаву код Бешке који је онеспособљен, чиме је прекинут саобраћај на аутопуту Е-75 између Београда и југословенско-мађарске границе.

1999. – Војни суд у Пиреју осудио на двије и по године затвора, условно на три године, потпоручника Ратне морнарице Грчке Мариноса Рицудиса зато што је одбио да исплови у Јадран на разарачу „Темистокле“, који је као дио снага НАТО пакта учествовао у агресији на СРЈ. Он је рекао да као православац не може да учествује у нападу на један православни народ.

2004. – Врховни суд Хрватске потврдио 20-годишњу затворску казну Фикрету Абдићу, бившем предсједнику тзв. Аутономне Покрајине Западна Босна, који је осуђен за ратни злочин почињен у тзв. АП „Западна Босна“ од 1993. до 1995. године.

2004. – Најмање 73 лица погинуло, а више од 200 повријеђено у симултаним експлозијама испред три полицијске станице у Басри, на југу Ирака.

2006. – Горњи дом белгијског парламента прихватио закон на основу којег се хомосексуалним паровима омогућава усвајање дјеце.

2008. – Банка Енглеске одобрила пакет од 50 милијарди фунти ради замјене банкарских потраживања за државне обвезнице и превазилажења посљедица глобалне кредитне кризе.

2009. – У сједишту Унеска у Паризу отворена Свјетска дигитална библиотека.

2010. – Свечано је отворен Авалски торањ, један од симбола Београда, срушен у бомбардовању НАТО снага 1999. године.

2010. – Умро Хуан Антонио Самаран, председник Међународног олимпијског комитета.

2016. – Умро Принс /Роџер Нелсон/, амерички певач, композитор, мултиинструменталиста и глумац, добитник награда „Оскар“, „Златни глобус“ и „Греми“.

(Агенције)

На фотографији: Пеко Павловић