Српска и БиХ у арбитражним ланцима тешким скоро 2,2 милијарде КМ
Случај „Вијадукт“, који је данима тема у БиХ, јер се тражи рјешење како да се намири 110 милиона КМ дуга словеначкој компанији, није једино што треба да брине надлежне, пишу Независне.
Наиме, БиХ, односно Република Српска, у овом тренутку се потенцијално суочавају са још три међународна судска поступка, од којих су неки већ у арбитражи, а који су „тешки“, поред поменутих 110 милиона, чак 1,7 милијарди КМ.
Према подацима Правобранилаштва БиХ, током 2024. године у раду су била активна два арбитражна поступка, један захтјев за мирно рјешавање спора и један потенцијални поступак.
Први арбитражни поступак је поменути случај „Вијадукт“.
Овај предмет води се пред Међународним центром за рјешавање инвестиционих спорова у Вашингтону (ИЦСИД), а у коме су поменута фирма из Порторожа, те још два словеначка држављанина (Владимир Зевник и Борис Гољевшчек), тужили БиХ ради накнаде материјалне и нематеријалне штете у износу од 42.600.000 евра или 83.759.339 КМ.
Овај случај, тренутно најактуелнији у БиХ, а датира још од 2004. године, када су Влада Републике Српске и ХЕС Врбас, чији је власник „Вијадукт“, потписали уговор о додјели концесије за изградњу ХЕ Крупа и ХЕ Бањалука – Ниска вриједан 165 милиона КМ.
Тај уговор је једнострано раскинут 2015. године, због чега је „Вијадукт“ поднио Влади Српске одштетни захтјев вриједан више од 40 милиона евра. Пошто до договора није дошло, „Вијадукт“ је 2016. године поднио захтјев за арбитражу у Вашингтону, а пресудом из 2022. године БиХ је обавезна да „Вијадукту“ исплати одштету од око 110 милиона марака.
Други арбитражни поступак опет је везан за Словенце.
Ради се о тужби „Електрогосподарства“ Словеније против БиХ због неиспуњених обавеза око пријератних улагања у Рудник и Термоелектрану Угљевик, а све је вриједно чак 695.175.000 евра или 1,3 милијарде КМ.
И овај случај је у Вашингтону, а наставак је то спорова РиТЕ Угљевик са Словенцима.
Подсјетимо, словеначко „Електрогосподарство“ и Холдинг „Словенске електране“ 2024. године потписали су три уговора са представницима РиТЕ, према којима се угљевичко предузеће обавезало да ће Словенцима исплатити чак 372 милиона КМ одштете.
Ипак, надлежни у Српској заступају став да се овај арбитражни поступак не тиче Републике Српске, већ БиХ, те да је то усмјерено према Савјету министара БиХ и Правобранилаштву БиХ.
Дико Цвијетиновић, директор РиТЕ Угљевик, рекао је раније „Независним“ да су у току преговори о преосталим арбитражним одлукама за камате и штету за 2022. и 2023. годину, те да, уколико то буде ријешено, као што је договорен први дио арбитраже у Београду, РиТЕ неће имати разлога за бригу.
Трећи поступак који се налази пред Правобранилаштвом БиХ је захтјев за мирно рјешавање спора „Хрватске електропривреде“ (ХЕП) у вези са улагањем у РиТЕ Гацко.
Хрватска страна тражи да им се на име одштете исплати 100.000.000 евра или 196 милиона КМ, а по основу улагања у изградњу гатачке термоелектране током 1980-их година.
Према споразуму који је тада потписан, РиТЕ Гацко се обавезало да ће Хрватској испоручивати једну трећину произведене струје, а то је рађено до 1992. године, када је почео рат у БиХ.
Због те чињенице ХЕП је процијенио да им се дугује 400 милиона тадашњих њемачких марака, па су 2017. године, послали захтјев за мирним рјешавањем спора Савјету министара БиХ (мирно поравнање), тражећи да им се на име одштете плати 100 милиона евра.
„Од 2017. три пута смо добијали захтјев Правобранилаштва БиХ да се продужи рок како би се очитовали о захтјеву, али ни након тога није дошло до нагодбе. Овај поступак је у тијеку“, навели су 2024. године из ХЕП-а, одговарајући на упит „Независних новина“.
Из Владе Српске, тачније од премијера Радована Вишковића након овога је стигла порука да ће, уколико ХЕП крене у арбитражу, Република Српска покренути противтужбу, којом би тражила да јој Хидроелектрана (ХЕ) Плат код Дубровника, а која је дио хидросистема Требишњица, надокнади преузету и ненаплаћену електричну енергију од 1994. године.
Четврти случај који пријети Српској, БиХ, јесте поступак који се односи на Вјетропарк Трусина, а случај је потенцијално „тежак“ 102.053.122 евра или 200.655.000 КМ.
Савјет министара БиХ већ је добио опомену пред арбитражу за овај поступак. Концесија за изградњу Вјетропарка Трусина издата је 2012. године, али, како се писало, пројекат је обустављен јер инвеститор није доставио банкарску гаранцију. Влада РС је 2019. раскинула ову концесију.
Када се зброје ова четири поступка, те онај који је већ завршен у Угљевику у корист „Електрогосподарства“ Словеније, Република Српска и БиХ су практично оковане арбитражним ланцима од скоро 2,2 милијарде КМ.
Млађен Мандић, бивши правобранилац БиХ, каже за „Независне новине“ да су ово игре којима се пљачка народ, а да је власт у Републици Српској дефинитивно имала шансу да ове спорове ријеши много раније. Тврди да се то дешава и у случају „Вијадукт“.
„Словеначка фирма ће свој новац наплатити и ту дилеме нема. Рачун је испостављен Босни и Херцеговини, а уједно Српска тим поступком своја јавна добра даје у руке БиХ“, наводи.
Мандић подсјећа да је „Вијадукт“ желио нагодбу у овом случају.
„Мислим да је понуда за нагодбу била милион евра. Међутим, Петар Ђокић ми је рекао да он то не може да одлучи без одлуке Владе. Владом је предсједавала Жељка Цвијановић, она је то изнијела, а Влада ту одлуку није усвојила. Тужба је сада ступила на правну снагу. Мислим да њих и није било брига за то јер нису учествовали у дијељењу тог колача“, казао је Мандић.
(Извор: Независне)