У БиХ у прошлој години издато 2.449 радних дозвола за запошљавање странаца, ове године 6.073 дозволе

 

У БиХ је у прошлој години издато 2.449 радних дозвола за запошљавање странаца, док за ову годину квота износи 6.073 дозволе, а наши саговорници истичу да је и овај број недовољан за домаће тржиште и додају да БиХ недостаје 30.000 радника различитих занимања, пишу Независне.

Аднан Смаилбеговић, предсједник Удружења послодаваца Федерације Босне и Херцеговине, истиче за „Независне новине“ да ови бројеви говоре о све већој потреби за радном снагом из иностранства.

„Ми смо, само из Федерације, тражили да нам одобре увоз 18.000 радника, плус Република Српска, тако да је реална процјена да нам у БиХ фали 30.000 радника. Међутим, квоте сада Савјет министра БиХ повећава на наше захтјеве, али кључна ствар у вези с тим је то што су споре процедуре“, казао је Смаилбеговић.

Појаснио је да, спроводећи процедуре запошљавања странаца, не стигну никад искористити дозвољену квоту.

„Процедуре су ригорозне, тако дуго трају и, ако увеземо радника, треба нам скоро година дана да се све заврши, а врло често се не одобри увоз“, казао је Смаилбеговић и додао да се често дешава да ти радници одустану и нађу други посао, те како каже, не исплати им се чекати годину дана да се ријеше документи у БиХ.

Како је рекао, велики број привредника у БиХ је због мањка радника принуђен да смањи обим свог пословања, те како истиче, дешава се да привредници своје послове селе у друге земље у сусједству због лакшег пословања.

„Бољи је амбијент пословања, лакше долазе до радне снаге“, казао је Смаилбеговић и истакао да се сада дешава да не иду само радници, него чак и компаније, што ће, како каже Смаилбеговић, довести до пада привредне активности у БиХ.

„Тако да ће економија БиХ кренути низбрдо“, закључио је Смаилбеговић.

Перо Ћорић, предсједник Привредне коморе Републике Српске, казао је да је број од 2.000 мали, јер се та квота релативно брзо попунила.

„Потребе, односно потражња за тим радницима су биле веће. Наравно да су страни радници који се нуде радници са нижим квалификацијама и управо они су нашли своје мјесто на пословима као што је грађевина, помоћни радници у угоститељству и прехрамбеној индустрији и металној индустрији“, казао је Ћорић.

У овом тренутку, када су смањене привредне активности, када је неизвјесност каква ће бити наредна година и када су падови физичког обима производње, Ћорић каже да је превише оптимистично размишљање да БиХ може да запосли 30.000 страних радника.

„Сигурно је да квоте треба да буду далеко више од броја 6.000, али под условима да све иде по закону, да нема злоупотреба, али ти радници долазе овдје и врло често им је то прва станица на путу ка Европи“, казао је Ћорић и додао да је потребно да се води рачуна ко се то доводи у БиХ.

„Треба у наредном периоду повести рачуна да се увозе радници са већим квалификацијама и већим знањем“, закључио је Ћорић.

Савјет министара је недавно, на приједлог Министарства цивилних послова, усвојио Годишњи извјештај Министарства цивилних послова о реализацији одлуке о утврђивању годишње квоте радних дозвола за запошљавање странаца у БиХ за прошлу годину.

У извјештају се наводи да је од 2.449 радних дозвола које се рачунају у одобрену квоту о радним дозволама за запошљавање странаца, у прошлој години 579 продужених радних дозвола и 1.870 радних дозвола за ново запошљавање.

Укупно је у БиХ у прошлој години издато 4.586 важећих радних дозвола и то 2.449 радних дозвола које се рачунају у квоту и 2.137 радних дозвола издатих независно од утврђене квоте.

Према одлуци о утврђивању годишње квоте радних дозвола за запошљавање странаца у БиХ за 2024. годину, укупна годишња квота радних дозвола за продужење и ново запошљавање странаца у БиХ износи 6.073 радне дозволе, од чега се на Федерацију БиХ односи 4.295, Републику Српску 1.400 и Брчко дистрикт 378 радних дозвола.

Из Министарства цивилних послова подсјећају да нацрт годишње квоте сачињава Агенција за рад и запошљавање БиХ у сарадњи са заводима за запошљавање Републике Српске и Федерације БиХ, те Брчко дистрикта БиХ на основу исказаних потреба о броју потребних радних дозвола за странце ентитетских завода за запошљавање и Завода за запошљавање Брчко дистрикта према процијењеним потребама.

Према државама поријекла, највише странаца који су радили у БиХ у 2023. години било је из Турске, Србије, Непала, Бангладеша и Индије, а највећи број радних дозвола издат је у секторима грађевинарства, трговине, услужних дјелатности, умјетности, забаве и реакције, пословања некретнинама, прерађивачкој индустрији те хотелијерству и образовању.