Колико је радника у Српској враћено на посао с боловања?

 

Ванредна оцјена привремене спријечености за рад током шест мјесеци ове године затражена је за 56 радника, од чега је за 30 запослених утврђено да су способни за рад и они су враћени на посао, док је за 26 радника продужено боловање.

Показују то подаци Фонда здравственог осигурања Републике Српске, а из ове институције за „Независне новине“ објашњавају да је већ трећу годину, поред контроле боловања, омогућена и ванредна оцјена боловања коју могу да затраже послодавци за своје раднике уколико имају сумње у оправданост боловања.

„На основу тог захтјева послодавца, првостепена комисија за оцјену боловања позива осигураника и спроводи ванредну оцјену привремене неспособности. Дакле, првостепена комисија позива осигураника и обавезна је прегледати осигураника те извршити увид у здравствени картон и постојећу медицинску документацију. Осигураник када прими позив за ванредну оцјену првостепене комисије треба да се јави свом породичном љекару који је дужан да му изда упутницу за ванредну оцјену. Исход ове ванредне оцјене може бити, како је предвиђено правилником, или наставак боловања или враћање на посао, ако се анализом медицинске документације и прегледом осигураника установи да је радник способан за рад“, објашњавају они.

За разлику од првог полугодишта ове године, када је на посао враћено 30 радника, у истом периоду лани је за 32 запосленика дата оцјена да су способни за рад. У том периоду су затражене ванредне оцјене привремене спријечености за укупно 55 запослених, а за 23 запослена дата је оцјена да се потврђује привремена спријеченост за рад.

„Иначе, ванредне оцјене боловања није могуће тражити за раднике који се тренутно не налазе на боловању, већ су боловање користили некад раније и сада већ раде. Такође, напомињемо да су послодавци уз захтјев дужни навести разлоге, односно доставити доказ због чега сумњају да је боловање радника неоправдано“, кажу из Фонда Српске.

Осим ванредне оцјене, послодавци су и раније могли затражити провјеру, односно контролу оправданости боловања за своје раднике, а разлика у контроли у односу на ванредну оцјену је у томе што контроле врше контролори Фонда, а не првостепене комисије за боловања.

„У првој половини ове године према захтјевима послодаваца извршене су контроле боловања 93 радника, а од тога у 25 су утврђене неправилности. С друге стране, за шест мјесеци 2023. године извршене су контроле боловања 83 радника, а неправилности су уочене у 20 случајева“, кажу у Фонду здравственог осигурања Српске.

Како објашњавају, контроле боловања се врше увидом у здравствени картон и медицинску документацију и провјерава се да ли је испоштован правилник који регулише ову област.

„Дакле, осигураници се не позивају на преглед као што је то случај са ванредним оцјенама боловања. Када су у питању контроле оправданости боловања, оне се могу спровести и за боловања која су завршена, која нису у току“, истичу из Фонда.

Неправилности се углавном, према подацима Фонда, односе на то да, на примјер, радник није на вријеме упућен на првостепену комисију, боловање је трајало дуже него што је наш правилник предвидио за одређену дијагнозу, радник није правовремено упућен на инвалидску комисију, дознака није издата у предвиђеном року, није поступљено по налогу комисије за оцјену боловања и слично.

„У случају да није испоштован Правилник, ФЗО РС има могућност да казни здравствену установу чији љекар је направио пропуст, у складу са уговором – умањењем транше“, напомињу из Фонда за „Независне новине“.

(Извор: Независне новине)