Догодило се на данашњи дан, 24. јул

1567. – Шкотску краљицу Марију Стјуарт незадовољно племство приморало да абдицира због тога што је протестантској Шкотској покушала да наметне римокатоличку политику.
1704. – Британске снаге под командом адмирала Џорџа Рука преотеле Гибралтар од Шпанаца.
1783. – Рођен јужноамерички револуционар, војсковођа и државник Симон Боливар, најзначајнија личност у борби за независност Јужне Америке од Шпаније, послије многих војних побједа над Шпанцима назван „Ел либертадор де ла патриа“ /Ослободилац отаџбине/. Ослободио је Венецуелу, Еквадор, Панаму и Перу и изабран за предсједника Колумбије и Боливије, која је по њему добила име. Његову животну замисао – оснивање федерације јужноамеричких република омела су трвења владајућих слојева и отпор САД и Велике Британије. Оптужен за намјеру да се прогласи монархом, повукао се с власти 1830. и убрзо умро.
1799. – Француске трупе генерала Наполеона Бонапарте потукле Турке код Абукира у Египту.
1802. – Рођен француски писац Александар Дима – отац, један од зачетника фељтонистичког романа. Сам или уз помоћ многобројних сарадника написао скоро 300 дјела, пуних живота и занимљивих преокрета, чија композиција, жив дијалог и сликовити описи привлаче и сада читалачку публику широм свијета. Прво се истакао романтичним драмама „Анри Трећи и његов двор“, „Антони“, „Кула Нел“, „Кин“. Писао је и комедије, али је свјетску славу стекао многобројним слободно обрађеним романима са мотивима из француске историје: „Три мускетара“, „Гроф од Монте Криста“, „Краљица Марго“, „Двадесет година послије“, „Краљичин ђердан“, „Црна лала“.
1804. – Српска потјера, предвођена бимбашом /касније војводом/ Миленком Стојковићем на дунавском острву Ада Кале ухапсила и погубила дахије Аганлију, Кучук Алију, Мула-Јусуфа и Мехмеда Фочића, који су претходно сјечом кнезова запалили искру Првог српског устанка. Власти у Истамбулу су вјеровале да су Срби осветом над дахијама добили задовољење, али су се устаници под вођством Ђорђа Петровића Карађорђа сукобили 1805. са султановом војском.
1824. – Резултати првог испитивања јавног мњења у свијету објављени су у америчкој држави Делавер уочи предсједничих избора у САД.

1828. – Рођена Мина Караџић, сликар и пјесник, кћерка Вука Стефановића – Караџића и супруга Алексе Вукомановића, првог професора књижевности на Лицеју у Београду. Међу њених педесетак сачувених слика, махом портрета, истичу се „Аутопортрет“, „Црногорац са капом“, „Млади Црногорац“, „Дјевојка са виновом лозом“. Преводила је на њемачки језик српске народне приповијетке и пословице и објавила их у Берлину 1854. Штампала је успомене на Бранка Радичевића и оставила забиљешке са пута по Србији.
1828. – Рођен руски писац, књижевни критичар и естетичар Николај Гаврилович Чернишевски, који је створио сопствени естетички систем и снажно утицао на руску књижевност у 19. вијеку. Због пропагирања идеја сељачке револуције и утопијског социјализма, прогнан је у Сибир. У дисертацији „Естетички однос умјетности према стварности“ инсистирао је на друштвеној улози књижевности, не занемарујући, при томе, анализу умјетничких елемената књижевног дјела. У роману „Шта да се ради“ ватрено је пропагирао социјалистичко-утопијске погледе на проблеме брака, породице, еманципације жене и друштвених идеала. Остала дјела: „Огледи о Гогољевом периоду руске књижевности“, „Књижевно-критички чланци“, „Рус на рандевуу“.
1864. – Рођен њемачки писац Бењамин Франклин Ведекинд, познат као Франк Ведекинд, који је ексцентричним, али снажним драмама, пуним ироније и цинизма, трагике и комике, гротескних ликова, драстичних еротских сцена и уличног жаргона провоцирао лицемјерни грађански морал. Дјела: драме „Прољећно буђење“, „Земаљски дух“, „Маркиз фон Кајт“, „Пандорина кутија“, „Мртвачки плес“, „Музика“, „Цензура“, пјесме „Четири годишња доба“.
1883. – Кад је покушао да преплива брзаке ријеке изнад Нијагариних водопада, удавио се Метју Веб, који је 1875. први препливао канал Ла Манш.
1904. – Умро јеврејски писац Исак Башевис Сингер, добитник Нобелове награде за књижевност 1978, чија су дјела инспирисана традицијом и фолклором Јевреја у источној Европи, посебно у родној Пољској, у којој је живио до пресељења у САД 1935. Дјела: романи „Сатана у Горају“, „Москатови“, „Мађионичар из Лублина“, „Роб“, „Имање“, „Посјед“, „Непријатељи: љубавна прича“, „Шоша“, збирке прича „Гимпел луда“, „Спиноза из Пијачне улице“, „Кратки петак“, „Сеанса и друге приче“, „Страсти“, „Стара љубав“, мемоарске књиге „У судници мог оца“, „Дјечак у трагању за Богом“, „Младић у трагању за љубављу“, „Изгубљен у Америци“.
1906. – Умро писац Стеван Сремац, члан Српске краљевске академије, један од најистакнутијих реалиста у српској књижевности. Писао је духовите приповијетке из провинцијског живота, у којем је нашао старинску атмосферу, поетску њежност, хумористичке заплете, а под насловом „Из књига староставних“ издао је поетизоване приповијетке из народне историје. Остала дјела: драму „Ивкова слава“, романи „Зона Замфирова“, „Поп Ћира и поп Спира“, „Вукадин“, политичка сатира „Луминација на селу“.

1923. – Грчка, Турска и силе побједнице у Првом свјетском рату у Лозани потписале конвенцију о принудном исељавању хришћана из Турске у Грчку и муслиманског живља у супротном правцу. Турска се одрекла свих права на територије изгубљене у рату, али је добила Једрене и источну Тракију, чиме су дефинитивно одређене границе турске државе у њеном дијелу на европском континенту.
1943. – Савезничко ваздухопловство у Другом свјетском рату почело операцију „Гомора“, концентрисано тешко бомбардовање њемачког лучког града Хамбург.
1946. – САД извеле прву подводну атомску пробу на коралским атолима Бикини у саставу Маршалских острва у западном дијелу Пацифика, чиме је почела серија атомских проба, чувана у тајности до 1958. На истом подручју – чије је становништво присилно исељено – 1954. и 1956. испробаване су хидрогенске бомбе, а посљедице високе радијације и сада осјећају житељи пацифичких острва.
1957. – Умро француски писац, редитељ и глумац руског поријекла Александар Жорж Гитри, познат као Саша Гитри, аутор лаких комедија, које је сам режирао и у њима играо главне улоге. Дјела: комедије „Ноћни чувар“, „Лијепа свадба“, оперете „Маскирана љубав“, „Моцарт“, филмови „Кад би Версај проговорио“, „Роман једног варалице“.
1967. – Француски предсједник Шарл де Гол у Монтреалу говор завршио ускликом „Живио слободни Квебек!“ /провинција с француском етничком већином/, изазвавши скандал у канадској јавности и жесток протест премијера Лестера Пирсона, па је шеф француске државе био приморан да скрати посјету Канади.
1974. – Константин Караманлис, послије седмогодишње владавине војне хунте, образовао у Грчкој прву цивилну владу. Проглашена општа амнестија за све политичке затворенике у Грчкој.
1974. – Умро енглески физичар Џејмс Чедвик, добитник Нобелове награде за физику 1935, који је 1932. открио неутрон. У Другом свјетском рату је од 1943. до 1945. као главни британски инструктор радио на „Менхетн пројекту“ развоја атомске бомбе у Лос Аламосу, САД.
1976. – Амерички свемирски брод „Викинг 1“ спустио се на Марс, чиме је почело испитивање могућности живота на тој планети.
1980. – Умро енглески филмски глумац Питер Селерс, изузетан комичар, мајстор прерушавања. Играо је у серији филмова о Пинк Пантеру. Остали филмови: „Др Стренџлав“, „Лолита“, „Пуцањ у тами“, „Шта је ново, мачкице“, „Затвореник Зенде“, „Добро дошли, господине Ченс“.
1981. – У кинеској провинцији Сечуан у току поплава погинуло више од 700 људи, а милион и по је остало без крова над главом.
1993. – Централна банка Русије саопштила да ће у оквиру драстичне монетарне реформе, предузете у борби против инфлације, из оптицаја повући све новчанице штампане прије 1992.

1996. – У предграђу главног града Шри Ланке – Коломба погинуло 57 и рањено више од 500 људи од експлозије подметнуте у приградски воз, за коју су оптужени тамилски побуњеници.
2003. – Са приштинског аеродрома „Слатина“ за Русију је отпутовало посљедњих 50 руских војника, чиме је завршена руска мировна мисија на Балкану.
2003. – Припадници црногорске полиције преузели су од Војске Србије и Црне Горе обезбјеђење и контролу администритативне границе Црне Горе према Космету у мјесту Кула, код Рожаја.
2006. – У Бечу почели разговори о коначном статусу Космета. Представници албанске стране тражили независност, а српски тим заговарао суштинску аутономију.
(Агенције)
На фотографији: Стеван Сремац


