Дознаке из иностранства повећале БДП

Реални раст бруто домаћег производа (БДП) Босне и Херцеговине је у првом кварталу ове године у односу на исти претходне године износио 2,7 одсто, показују подаци Агенције за статистику БиХ, пишу Независне.
Како се наводи у овим подацима, десезонирана серија података показује раст БДП-а у првом кварталу 2024. године од 1,5 одсто у односу на претходни квартал.
„Посматрано по подручјима класификације дјелатности у првом кварталу 2024. године у односу на исти квартал претходне године, значајан реални раст бруто додане вриједности забиљежен је у дјелатности – хотелијерство и угоститељство 16,1 одсто“, наводи се у статистици.
Предраг Млинаревић, професор на Економском факултету Универзитета у Источном Сарајеву, казао је за „Независне новине“ да ови подаци сугеришу да се наша економија на нивоу ове године креће према прогнозираним стопама раста ММФ-а од близу три одсто.

„Носећи извори раста везани су за раст реалне тражње подстакнут обарањем инфлације како код нас, тако и у иностранству. Опоравак индустријске производње у ЕУ имаће позитивне ефекте на раст извоза из БиХ“, навео је Млинаревић за „Независне новине“.
Додао је да такође раст дознака из иностранства додатно подстиче домаћу потрошњу.
„Узимајући ове факторе у обзир евидентно је да ће економија расти, али тај раст неће бити на нивоу да указује на драматичне промјене у тренду раста“, истакао је Млинаревић.
И економиста Миленко Станић сматра да је један од разлога повећања БДП-а раст дознака из иностранства које су значиле већу потрошњу становништва.
„Потрошња становништва је најважнији сегмент БДП-а и чини око половине бруто домаћег производа. Сигурно је да је преко пет милијарди КМ дознака које су дошле из иностранства прошле године генератор потрошње. Због тога су расле услуге, због тога је расла трговина. Значајан дио тог раста је захваљујући становништву које је отишло из БиХ. Ово у кратком временском року доприноси преживљавању становништва, али ипак дугорочно губимо најзначајнији фактор економског раста, раднике, становништво који треба да у будућности развија ову земљу“, објаснио је Станић за „Независне новине“.
Према његовим ријечима, ово је пристојан раст БДП-а гледајући земље у региону и глобални бруто домаћи производ који је већ трећу годину заредом испод један одсто.
„Са тог аспекта је ово пристојна стопа раста. Међутим, овај податак се темељи прије свега на расту услуга, финансијских, расту трговине и туризма. Услуге нису фактор брзог развоја земље и повећања животног стандарда. Ми смо у првих шест мјесеци имали значајан пад извоза, који је преко осам одсто. Имали смо озбиљне падове индустријске производње, прерађивачки сектор је имао проблема. Квалитетан привредни раст још увијек није доступан“, закључио је Станић за „Независне новине“.
Подсјећамо, према подацима Централне банке БиХ укупни текући трансфери у прошлој години износили су 5,26 милијарди КМ, те су за 307 милиона КМ већи у односу на 2022. годину.
Од овог износа, на новчане дознаке из иностранства, односно персоналне трансфере, односи се 3,79 милијарди КМ, што је за 203 милиона КМ више у односу на годину раније, док остали текући трансфери износе 1,48 милијарди КМ.

(Извор: Независне)



