Подстицаји не дају резултате, пољопривреда треба промјене

У периоду од три године Федерација БиХ за подстицаје у пољопривреди издвојила је 381,1 милион КМ, међутим и поред тога што се сваке године повећава износ за подршку пољопривреди, пољопривредна производња углавном стагнира или има тренд смањења, пишу Независне.

Ово се, између осталог, наводи у ревизији учинка „Ефикасност подстицаја у пољопривреди“ за период од 2020. до 2022. године, коју је урадила Канцеларија за ревизију институција Федерације БиХ, у којој се додаје и да је код биљне производње дошло до раста засијаних површина, али да остварени принос није био на планираном нивоу.

„Када је у питању анимална производња, дошло је до смањења сточног фонда и производње меса и млијека, а једини позитиван резултат остварен је код производње меса перади. Такође, сви доступни макроекономски показатељи – увоз и извоз пољопривредно-прехрамбених производа, број запослених у пољопривреди и учешће бруто додане вриједности из сектора пољопривреде у укупном бруто друштвеном производу ФБиХ показују да пољопривредна производња углавном стагнира, а у одређеним сегментима имају и тренд смањења“, навели су ревизори.

Даље, ревизори наводе да упркос значајним средствима која се издвајају за пољопривредне подстицаје, доступни подаци указују на значајне проблеме у овој области с обзиром на то да подстицаји нису адекватно планирани, нити производе очекиване ефекте.

„Наведено резултира незадовољством пољопривредних произвођача, њиховим честим протестима и поскупљењима пољопривредних производа. Доступни подаци указују на то да није успостављен адекватан надзор над корисницима подстицајних средстава, а постоје индиције да одређени пољопривредни произвођачи подстицајна средства троше на сасвим друге намјене, што упућује на то да пољопривредна политика ФБиХ треба промјене“, истакли су ревизори.

Колико су подстицаји неефикасни можда најбоље говори податак да је, рецимо, у 2020. години у биљну производњу утрошен 20,1 милион КМ и те године је произведено 1.556.300 тона, док је двије године касније утрошен 31,1 милион КМ, а произведене су свега 1.272.642 тоне. Слична ситуација је и код анималне производње, гдје је у 2020. години кроз подстицаје подијељено 67,7 милиона КМ, када је произведено 62.217 тона, док је 2022. године подијељено 89,3 милиона КМ, а произведено 57.160 тона.

Неџад Бићо, предсједник Удружења пољопривредника Федерације БиХ, каже да, очигледно, систем подстицаја није ефикасан и да је потребно многе ствари мијењати, прије свега убрзати процедуре.

„Папиролошки све то треба убрзати. Буџет треба на вријеме да се доноси, да се брже плаћа и да то иде мјесец за мјесецом, а не да се чека квартал. Треба можда размишљати у правцу као што је у Републици Српској да се оснује нека агенција да то ради. Сада људи нису добили новац из четвртог квартала прошле године, а сјетва је при крају, и они су се морали задужити, узети сјемена, гориво итд, а то када узмете на дуг је 30 посто скупље“, рекао је Бићо.

Говорећи о тврдњи ревизора да многи добитници подстицаја средства троше на друге намјене, Бићо каже да лично не зна за те ствари, али да се по терену и то прича, истовремено наглашавајући да је то могуће код „ових малих пољопривредника“, а тешко код оних који имају регистровано правно лице.

(Извор: Независне)