БиХ међу земљама са најстаријим становништвом
БиХ у ријетким приликама може да се нађе на врху неке листе са најбогатијим земљама Европе. Кад се на тој листи и нађе, прича која иза тога стоји увијек је дио негативне статистике. Овај пут се налазимо у друштву земаља са најстаријим становништом у Европи и свијету. Демографска катастрофа у БиХ све је извјеснија, пише БН ТВ.
Демографска зима оковала је Европу. Европа данас с разлогом може да носи епитет старог континента. Становништо је све старије па су тако у врху неславне листе са најстаријим становништвом Њемачка у којој је просјечна старост 46,1 годину, Италија 44,5, Аустрија са 44,3 године и Швајцарска 42 године. Раме уз раме са тим земљама стоји и БиХ.
“Просјечна старост становништва у БиХ према попису из 2013. године била је 39,5 година. Данас све процјене говоре, а потврђују међународне организације, да нам је просјечна старост између 44 и 45 година”, каже доцент др Амер Осмић са Одсјека за социологију Факултета политичких наука у Сарајеву.
Ако упоредмо број умрлих и рођених у БиХ, резултат нас оставља без даха. Само у току једне године на тој разлици губимо један град величине нпр. Невесиња или Фојнице, каже даље Осмић.
“БиХ је у посљедњих 10 година изгубила од 300.000 до 350.000 становника. Исти подаци показују да је БиХ у току прошле године остала без око 16.000 становника када је ријеч о природном прираштају. Наглашавам да нису узета у обзир механичка кретања становништва, одлазак који је проблем број два, а уствари је проблем број један у земљу”, истиче Осмић.
Један од основних разлога што нас је све мање је што млади људи све касније ступају у брак и рађају дјецу, објашњава др Дарко Марковић, специјалиста гинекологије и акушерства из Бијељине.
“Код нас се жене за прво дијете одлучују просјечно у 29. години, а знамо да је најидеалнији период и најздравије по сваку женску особу да рађа дијете између 20 и 24 године. Ја у својој пракси све више срећем жене које рађају после 35, а често и са 40, 41, 42 године”, каже Марковић.
Демограф мр Биљана Спасић износи забрињавајућу чињеницу да млади чине 13-14 одсто становништва, док је старијих од 65 два и по пута више.
“Зато се код нас сад отварају старачки домови, а породилишта су нам празна, породилишта нам се затварају. Ако се народ не рађа, он нестаје, држава се празни”, истиче Спасићева.
Навикли смо да политичари у БиХ народ плаше говорећи да је један народ угрожен од осталих. У овом случају, каже стручњаци, сви смо ми у истом проблему. Потребно је свим снагама борити се за оне који су остали и још немају намјеру да оду, а које систем као да упорно тјера одавде.
“Сада се то рјеђе дешава али још имамо проблем са код мене дође брачни пар, кажу ми да је жена у другом стању па ће зато изгубити посао јер није запослена за стално. Због тога ме труднице моле да не пријављујем да су трудне да би прво покушала да добију уговор за стални радни однос”, каже Марковић.
Како бисмо зауставили демографски суноврат потребан нам је системски приступ на нивоу БиХ који би имао три димензије, а који би требало да ублажи пројекције да ће до 2070. године у БиХ живјети мање од милион и по људи, сматра Осмић.
“Прва димезнија су мјере који би врло брзо уредиле плодом, најчешчеће финансијске. Онда долазе средњорочне гдје би требало да се фокусирамо на начин вођења бриге о дјеци након породиљског одсуства мајке, поготово у мањим срединама ”, наводи Осмић.
“Ми смо прошли црвену линију и бојим се да послије тога било које мјере које државе предузима неће донијети резултате у демографском смислу”, мишљења је Спасићева.
Док се Европа бори са проблемом старог становништва, афричке земље немају тај проблем. Поређења ради, богата Њемачка има најстарије становништво у Европи, док је просјек у сиромашном Нигеру, Уганди или Малију између 15 и 16 година. То објашњава помјерање људи из тих земаља у богате европске земље, али и зашто је за многе од њих чак и БиХ обећани рај.
(Извор: БН ТВ)