Рајко Дукић писао Синдикалној организацији „Алумине“

Писмо Синдикалној организацији металске индустрије и рударства „Алумине“ , у име Групације и Компаније „Боксит из Милића“, данас је упутио мр Рајко Дукић, предсједник Групације и Компаније „Боксит“. Писмо преносимо у цијелости:

Синдикат металске индустрије и рударства РС
Синдикална организација „Алумина“ д.о.о. Зворник
Предсједнику Синдиката Александру Сејменовићу

Поштовани господине Сејменовићу,
Обраћам Вам се у име Групације и Компаније „Боксит“, а преко Вас Синдикалној организацији и запосленим у „Алумини“. Разлог зашто то чиним је Ваш захтјев упућен, дана 18.12. ове године, Управи „Алумине“, у коме тражите:
1. Организван превоз,
2. Регрес 1.500,00 КМ (линеарно),
3. Повећање плата линеарно (400,00 КМ),
4. Новчану надокнаду за Божић (200,00 КМ), Васкрс (200,00 КМ) и Дан Фабрике (250,00 КМ),
5. Исплату тринаесте плате, како је и обећано,
6. Радна субота, а да буде неплаћена, не долази у обзир,
7. Отежани услови рада, урадити категоризацију радних мјеста и одредити мјесечну надокнаду која би се уврстила у лични доходак,
8. Без отпуштања радника.

Прије него што се конкретно изјасним по Вашем захтјеву, даћу Вам неке информације и податке:
Уговором о интеграцији, закљученим 1969. године, између Енергоинвеста Сарајево и Компаније „Боксит“, тадашњи назив Рудници боксита Власеница, преузета је обавеза, од стране Енергоинвеста, да се у Милићима изгради алуминијумски Комбинат, који би се састојао од Рудника, са производњом од 800.000 тона руда, Фабриком за производњу глинице од 300.000 тона и Електролизом од 100.000 тона. Овај Комбинат требала је да гради једна од навећих свјетских компанија, из области алуминијумске индустрије, амерички Кајзер, чији су стручњаци, боравећи код нас, утврдили да постоје сви услови за изградњу таквог Комбината. Умјесто да се Уговор о интеграцији реализује, 1972. године, Енергоинвест склапа уговор са совјетским компанијама о изградњи Фабрике за прераду боксита, која је, на волшебан начин, из политичких разлога, умјесто да се гради у Милићима, изграђена у Зворнику.

Постоје документи у којима стоји да ће се, изузев матичне фабрике, све друго што се буде градило, на бази прераде глинице, дислоцирати изван Зворника. Умјесто да се то реализује, уназад протеклих 45 година, од када Фабрика постоји, десетине милиона тона руде испоручиване су Фабрици, по багателним цијенама па, због непоштовања Друштвених договора о цијенама, који су важили прије рата, покрића губитака и отписивања камата, док смо били и ми и Фабрика у саставу Енергоинвеста, током боравка Литванаца, па и након њих, па до данашњих дана, због отписа камата, ниских цијена, непоштовања договора и уговора, као произвођач и испоручилац руде, у најдужем периоду рада Фабрике били смо једини, испоручујући некада и милион и по тона руде годишње, оштећени смо за више стотина милиона марака. Ови и неки други подаци, као и много тога што сматрам да је битно за наша два Колектива, налази се у мојој књизи „Бирач-Алумина“, која је, када је изашла 2020. године, послата у Фабрику, 500 примјерака.

Послујући као стратешки партнери, било би за очекивати, а што је и нормално, с обзиром на карактер наших послова и односа, да се више уважавамо и поштујемо, а то нажалост није тако.

Уназад неколико година производња руде боксита, на годишњем нивоу 300.000 тона, што чини око 40 % ваших потреба, одвија се јамским путем, у веома сложеним условима (вода, одрони, прашина, гасови, полумрак, безбједносно ризични), кориштењем веома скупих машина, репроматеријала, резервних дијелова и других роба, неопходних за радне процесе чије су цијене, за последње двије године дана, у просјеку порасле и за 70 %. За наведено вријеме, укључујући и идућу годину, потписали смо уговор, цијене руде нису се мијењале, па је сада цијена тоне руде боксита, испоручена у Фабрици, 88,00 КМ, јефтинија за двије марке него кубик огревног дрвета, на пијаци у Зворнику.

Иако годинама не исплаћујемо регресе, нити било какве друге бенефите, изузев плата, које се нису повећавале већ дуже времена, имајући у виду озбиљне поремећаје на свјетском тржишту, не само због смањене тражње, нижих цијена, већ и све више присутне конкуренције (Кина, Грчка итд.), која нуди значајно јефтиније робе из вашег програма, иако је, не само тешко, него и немогуће пословати под условима под којима ми сада радимо, задржали смо цијене, дајући не мали допринос да Фабрика може да ради и да опстане на свјетском тржишту, а што се не би рекло када је у питању ваша страна. Када то кажем, имам у виду да сте протеклих година, поред редовних и додатних плата, уредно исплаћиваних, ми исплаћујемо са два мјесеца закашњења, које су веће него код нас у просјеку за 200,00 КМ, исплаћујући регересе и разне друге бенефите, као и исплаћујући плате стотинама вишка запослених, који су примани, махом као непродуктивна радна снага, угрожавали сте пословну стабилност Фабрике и њен опстанак на тржишту.

Ваши садашњи захтјеви су не само неразумни, него суманути и веома опасни по оба Колектива али нешто мање за нас, а због чега то кажем навешћу следеће податке:
• У рударској производњи 60 % запослених није домицилно становништво или су пензионери.
• Наш приход, по основу пословних односа са вама (руда, хидрат, превоз и друго), чини око 75 % укупног прихода, а вриједност испоручене руде, према Плану за идућу годину, рачунато по цијени на Руднику, учествује са 42,85 %.
• У оквиру Групације и Система, којим руководим, гдје, поред Компаније „Боксит“, су и ћерке фирме „Грамел“, „Солигна“, „Специјална болница из хируршких области“, као и „Милекс“, Фарме и „Дрина осигурање“, приход од руде учествује са 24 %.

Наведене податке дао сам из разлога да вам скренем пажњу, не желећи да будем субјективан, да имамо начина и простора да преживимо, односно да опстанемо и функционишемо и у овим веома неповољним тржишним условима, а када је у питању Фабрика, без нашег боксита, може се само продати у старо гвожђе.

Размислите добро, уколико вашим неодговорним и неморалним потезима, када смо ми у питању, као пословни партнер, на чију штету радите и шта би се могло десити ако станемо и ми, због вас и вашег односа према нама, и станете ви, јер тако како мислите да радите сјечете грану на којој сједите.

Када су у питању наше локалне заједнице, прије свега Зворник, желећи да нагласим колики је значај Фабрике за његов развој и опстанак, када је Фабрика почела да се гради, Зворник је био нешто већа варош, без иједне зграде веће од четири спрата, стоји у писму које је потписао предсједник Компаније и Групације „Боксит“ мр Рајко Дукић.

(Извор: ФБ Алумина Зворник“