Тривић: Ова влада треба да оде – минималцем свађају радника и послодавца, а преко леђа привреде запошљавају у јавном сектору

 

Саша Тривић, предсједник Уније послодаваца Републике Српске, рекао је да у Програму економских реформи (ПЕР), који ће се сутра наћи пред посланицима Народне скупштине РС, нема ништа од онога што је тражила пословна заједница те да Влада сав свој нерад жели да упакује у лош ПЕР, пишу Независне.

Он каже да му је прича о минималној плати помало досадила јер Влада као нешто хоће, а послодавци то не дају, што није тачно те да је јако лоше што Влада свађа радника и послодавца.

„Људи треба да схвате да Влада не да да минимална плата порасте на 1.050 КМ, а не послодавци“, рекао је Тривић.

Он каже да има и лоших послодаваца, али да њих треба да уништи тржиште и Влада кроз борбу против сиве економије, те да му је као послодавцу у овом тренутку највећи проблем у пословању нелојална конкуренција.

НН: Како оцјењујете ПЕР који је предложила Влада Републике Српске? Да ли он пружа одговор на изазове који нас чекају?

ТРИВИЋ: Суштина је да је тај ПЕР нама „увалила“ Европа која је рекла да ће сада цијела Европа правити ПЕР на исти начин. Када смо почели правити ПЕР умјесто Економске политике, наше су владе престале да раде. Некад смо имали документ Економска политика, гдје је свако министарство рекло какве проблеме има, чиме ће се бавити и на основу тога рађен је и план рада Народне скупштине и све остало. Данашњи ПЕР због система како се пише, пет тема и овога и онога већ годинама не даје никакве задатке Влади, а администрација је то једва дочекала. У данашњем ПЕР-у не пише ништа.

НН: Значи, треба вратити Економску политику?

ТРИВИЋ: Тако је. Укинути ПЕР и вратити Економску политику да Влада и социјални партнери разговарају шта ће које министарство у Влади радити. Данас, министарства немају везе са реалним животом, јер не долазе у ситуацију да причају. Потпуно смо изгубили дијалог као основ успјеха у раду. Нека Влада због Европске уније сама за себе донесе ПЕР, пошаље га Европској унији, а нама и грађанима Републике Српске треба документ Економска политика, гдје ћемо утврдити који су наши највећи проблеми и шта које министарство треба да ради.

НН: Дјелимично је и ПЕР то обухватио, тамо у неким дијеловима пише шта треба ко радити у наредне три године?

ТРИВИЋ: Нема ништа. Пола онога су општа мјеста и пола онога што су написали већ се дешава, и највећи дио документа објашњава садашњу ситуацију. А, и то што се дешава то су никакве промјене. Они тамо кажу дигитализација привреде, енергетска транзиција, а кад уђеш у дубину, то реално није ништа. Они ће само на папиру добити да је нешто рађено, а суштински нема ништа. Који је приоритет из ПЕР-а? Нема га. Нема конкретне ствари, и на крају од њега неће бити ништа.

НН: И пословна заједница је имала захтјеве, односно приједлоге реформи које треба спроводити који су скоро па исти као и претходних година. Да ли је уважено нешто од тога што сте тражили?

ТРИВИЋ: Нема ништа од онога што смо ми тражили. То су само приче, рецимо о образовању. Вратите се назад седам година, исто причају и исто преписују и ништа нису урадили. Нека нам кажу у задњих пет година које су активности по том питању урађене. Ниједна. Они ће то и даље наставити преписивати, писаће општа мјеста и нигдје није написао шта ће он урадити, рецимо, да усклади тржиште рада. Ми тражимо годинама да се направи анкета ђака у средњим школама који завршавају четврти разред па да га Завод за запошљавање послије годину дана пита гдје он сада ради, да ли ради посао за који се школовао или не, па онда на основу те анкете наћи гдје нам се људи запошљавају те која радна мјеста имамо и на основу тога радити уписне политике. Али они то неће, зато што када добијемо податке онда морамо мијењати уписну политику, јер утврђујеш да 90 одсто дјеце не ради посао за који се школовао. Сав систем је направљен да професори не морају на преквалификације, у ПЕР имамо причу о усклађивању тржишта рада, а у ствари они то неће ускладити.

НН: Тражили сте и подршку за технолошки развој привреде. У ПЕР-у се то наводи, међутим не пише колико новца ће за то бити издвојено. Очекујете ли подршку у том смислу?

ТРИВИЋ: Пише у ПЕР-у о технолошком развоју, а онда, када погледате ставке у буџету које су повећане, повећане су захваљујући већим уплатама привреде и ниједна једина марка није отишла на повећање технолошког развоја. То значи да је то само декларативно написано и да нико нема жељу да технолошки развија привреду. Имамо и промјене Правилника о подршци технолошком развоју, подржали су фирме које су највеће, којима мање треба подршке него оним малима. Од 300 оних који су конкурисали, сви мали ће одустати од пројекта. Направљен је да неко добије три или пет одсто за машине. Умјесто да смо малима којима је то потребно дали машину да скоче технолошки и постану велики, ми смо помогли некоме са 500.000 КМ. Мали привредник са машином од 30.000 КМ је нова фирма, он лети.

НН: ПЕР и буџет за наредну годину планирају константан раст прихода у наредним годинама. Колико је то реално и оствариво из Вашег угла с обзиром на то да пословна заједница већ упозорава на пад тражње из ЕУ итд.?

ТРИВИЋ: Приходи од инфлације која иде и која неће стати имаће раст, али колико ће он бити реалан то је питање. У овој години приходи од пореза и доприноса од послодаваца неочекивано су порасли за 120 милиона марака. То значи да плате расту и да излазе из сиве зоне. Значи, уплатили смо непланирано 120 милиона КМ, а нисмо могли добити пет милиона КМ за технолошки развој, а пољопривреда је добила 200 милиона, пензионери исто и сви други су добили дио колача који је привреда направила. Данас смо дошли у ситуацију да министар привреде хоће да укине подстицај за раст плата. Ми тврдимо да је подстицај за раст плата многим од ових компанија помогао да повећају плате. Ми, значи, имамо министра привреде који не зна шта се дешава у привреди, политички није јак да се у Влади избори за неке ствари и за више новца за технолошки развој. Дакле, привреда нам је небитна и поред свих пореза које уплаћује, за разлику од других који само троше.

НН: Кад смо већ код плата, хоће ли раст плата бити настављен као и у претходном периоду?

ТРИВИЋ: Код неких хоће, али стање у главама послодаваца је веома лоше у смислу страха шта ће бити сутра, па онда кад се укине подстицај за раст плата то ће опет демотивисати људе. Поред тога створиће и несигурност у Владине мјере јер сада нешто подржавамо, а сутра не. Неки сектори ће повећавати, али то ће бити значајно мање због страха шта ће бити. Није нормално да изгубиш 30 одсто посла и размишљаш о повећању плата. Стање у прерађивачкој индустрији је алармантно. То траје већ шест-седам мјесеци и нема назнака да ће се поправити промет. Криза у Европи се продубљује и док велике банке дижу камате то је знак – немојте инвестирати.

НН: Влада ће ускоро донијети одлуку о минималној плати, пословна заједница је против тога. Колико је реално да та минимална плата буде 1.050 КМ?

ТРИВИЋ: Главни мотив за подизање минималне плате је да држава убере већи приход. Ту да има бриге о радницима у привреди не би држава ове године натоварила 5.000 нових радних мјеста у јавном сектору, а тих 5.000 радних мјеста плаћа привреда. На тих 5.000 радних мјеста су потрошили 50 милиона марака, а могли су дати за технолошки развој привреде и да овдје отворимо та радна мјеста. Није нормално да је Влада у свом документу написала да је подијелила паре за отпремнине у „Електропривреди“, а онда запослила нове људе, дигла цијене струје привреди да би то могла урадити. Је л то брига за привреду и раднике? Преко леђа привреде запошљаваш у јавном сектору, а онда свађаш послодавце и раднике у реалном сектору као да ми њима нешто не дамо, а имамо.

НН: Шта ће бити са минималном платом? Хоће ли бити 1.050 КМ?

ТРИВИЋ: Био бих срећан да буде па да за око шест мјесеци видимо колико имамо отпуштених радника и шта може произвести политичко играње с економијом. Послије тога више се нико неће моћи играти на тај начин кад му хиљаде људи изађу на улице. Све је то помало досадило, Влада је као добра, а ми као послодавци нешто не дамо нашим радницима. Људи треба да схвате да Влада не да да минимална плата порасте на 1.050 КМ, а не послодавци. То што Влада ради свађа раднике и послодавце, то је лоше. Свој нерад и неуспјех пребацује на послодавце.

НН: Има и лоших послодаваца, то је исто чињеница.

ТРИВИЋ: Има, наравно. Њих треба да уништи тржиште и Влада кроз борбу против сиве економије, а не да имамо министра рада који нам каже: „Ајд утичите на послодавце да плаћају више пореза и доприноса“. Ваљда је то његов посао. Ми смо платили да он то ради. И шта ја треба сад да идем умјесто њега и институција којима је то посао да утјерујем порезе и доприносе. Имамо потпуно некомпетентне министре и питам се ко и зашто држи овакву владу. Ова влада има катастрофалне резултате, никакву комуникацију са околином и социјалним партнерима и уколико је политика не промијени, пропашће заједно с њом. Мене забрињава, а то ми и искуство говори, да је свака сљедећа гора од претходне и поред тога треба нам нова влада.

Сузбијање сиве економије

НН: Рекли сте да је раст прихода од пореза и доприноса посљедица и изласка из сиве зоне. Је л то значи да је држава послушала препоруке пословне заједнице?

ТРИВИЋ: Не. То је добровољан излазак. Ми пет година предлажемо да се сузбија сива економија јер су нама нелојална конкуренција. Наш највећи проблем као послодаваца који плаћамо порезе и доприносе у пуном износу је нелојална конкуренција. Највећи. То пет година причамо, а држава то пет година не ставља у ПЕР и то значи да држава даје подршку онима који су у сивој зони. Како, рецимо, човјек у Теслићу може бити дужан три милиона марака, не плаћа порезе и доприносе три или четири године, а фирму која 30 година редовно плаћа доприносе доводи у ситуацију да због тамо некога у Фонду ПИО који није добро раскњижио уплату не даје радницима да овјере књижицу. Како то, како је то могуће? Они подржавају сиву економију зато што у сивој економији има пуно њихових људи. Предлагали смо различите мјере и не прихватају наш план борбе против сиве економије, ОК, дајте нам свој план онда. Плана нема и неће га бити.

(Извор: Независне)