Споредни трошкови за куповину стана на кредит достижу 5.000 КМ – колико зарађују банкари и нотари
За куповину стана у изградњи од 61 квадрат у Бањалуци, брачни пар морао је из властитог џепа, мимо кредита од 251.000 КМ, одмах да искешира више од 3.000 КМ за нотаре, РУГИПП и осигурање кредита. До усељења и прве укњижбе чека их још најмање 2.000 КМ за процјенитеље, осигурање некретнине и комуналне прикључке, пише Српскаинфо.
Ово није једини примјер, многи који рјешавају стамбено питање осим што остају затечени количином папира и потврда за подношење захтјева, као што су платне листе, потврде о запослењу, вјенчани лист и слично, али највећи проблем им је ипак новац. Наиме, само трошкови обраде кредита, који се не зову исто у свим банкама, за кредит од 200.000 КМ коштају око 1.000 КМ.
Бањалучанин, чији је идентитет познат редакцији, недавно се упустио у процедуру куповине стана у изградњи.
У првом одласку нотару због уговора о куповини стана брачни пар је морао платити 890 КМ, да би их већ код сљедећег корака дочекао нови нотарски трошак од 725 КМ за обраду уговора о кредиту и хипотеци. Поред тога, Републичкој управи за геодетске и имовинско-правне послове (РУГИПП) платили су 500 КМ за упис забиљежбе и хипотеке, док их је само осигурање самог кредита коштало додатних 950 КМ.
Тренутно чекају да зграда буде завршена, а прије усељења чека их нова серија трошкова. Ангажовање процјенитеља вриједности стана коштаће их око 300 КМ, осигурање саме некретнине око 1.500 КМ, уз додатне трошкове поновног одласка у РУГИПП ради укњижбе власништва. Када све то заврше слиједе и незаобилазне таксе за прикључке струје и воде.
– Знали смо оквирно да постоје пратећи трошкови, али ово је ипак превише. До сада смо дали више од 3.000 КМ само на папире, а стан још није ни завршен – прича наш саговорник.
Бањалучанка са којом смо разговарали на ову тему каже да је са супругом пажљиво планирала комплетну финансијску конструкцију да би уопште могли да купе стан.
– Када смо поднијели захтјев за кредит, схватили смо да морамо платити неколико хиљада марака трошкова за које у том тренутку уопште нисмо имали новац. Посебан проблем је што нас пред усељење чека и комплетно опремање стана и куповина намјештаја, па нам је у овој ситуацији дословно свака марка пресудна – каже она.
Монопол на банкарском тржишту годинама прећутно толеришу регулаторни органи, који затварају очи пред екстрапрофитима и скривеним трошковима које банке намећу клијентима. Јавна је тајна да је моћни банкарски сектор у чврстој спрези са политичарима, па не чуди што им је дозвољено да несметано диктирају услове на тржишту и уводе разне провизије. У таквом амбијенту, гдје држава уједно прописује и обавезне нотарске тарифе и таксе РУГИПП-а без којих се кредит не може реализовати, банкари без икаквог притиска конкуренције извлаче астрономске износе преко леђа грађана.
А како иде банкарима најбоље показују званични подаци. Банкарски сектор у Републици Српској у првом полугодишту ове године остварио је нето добит од 165,1 милион КМ, која је већа за 23 милиона КМ или 16,18 одсто у односу на исти период прошле године.
Прошле године су остварили укупну нето добит од 266,9 милиона КМ која је већа за 19,7 милиона КМ или за 7,97 одсто него у 2024. години.
Коментаришући овај удар на џепове грађана, познати економиста Миленко Станић поручује да су банкарске организације у Српској потпуно монополизовале тржиште и да остварују екстремно високе профите у односу на све друге привредне гране.
– Потреба грађана за рјешавањем стамбеног питања је насушна потреба, а имајући у виду ограничене приходе нашег становништва који не могу ни приближно да покрију цијене станова, већина младих људи је принуђена да то рјешава узимањем кредита. Наравно, банкарске организације то добро знају да наплате – каже он.
Станић оптужује банке да примјењују нефер пословање и обмањују клијенте попут трговачких ланаца.
– Банке би у својим промотивним наступима морале јасније истицати колика је стварна, ефективна каматна стопа коју наплаћују. Међутим, то не ради ниједна банкарска организација. Оне се понашају као предузећа која објављују „акцијске попусте“ од 30, 40 или 50 одсто, а прије тога подигну цијене за тај износ. То је једна врста преваре грађана – навео је Станић.
Он објашњава да банке привлаче грађане рекламирањем привидно ниских номиналних каматних стопа, док у позадини сакрију високе пратеће трошкове.
– Додатни трошкови обраде захтјева и разне таксе често се у коначници приближе висини саме каматне стопе коју плаћа кредитни дужник. Иначе, банкарски сектор је код нас са доста ограниченом конкуренцијом. Имамо доминацију само неколико великих банака, а насупрот њима неколико малих и ситних које својим обимом пословања не могу утицати на смањење каматних стопа – навео је Станић.
Објаснио је да се монополска позиција користи да се наплате ванредно већи приходи путем, прије свега, каматних стопа и споредних намета.
Док су свима пуна уста бриге за младе и борбе за њихов останак на овим просторима, у пракси им банкарске провизије, нотарске тарифе, осигурања и скривени намети остају невидљива омча око врата на првом кораку стварања дома.
(Извор: Српскаинфо)