Алармантни подаци: Вршњачко насиље у РС порасло за 21 одсто

 

Вршњачко насиље све више је присутно међу младима у Републици Српској, а то потврђују и подаци Министарства унутрашњих послова Републике Српске, који показују да је лани евидентирано 90 случајева, што је више за чак 21,6 одсто у односу на годину прије, пишу Независне.

Према њиховим подацима, вршњачко насиље је починило 150 малољетника, од чега је 132 мушког и 18 женског пола, а насиље је извршено над 128 вршњака, од којих је 104 мушког и 24 женског пола.

„Међу малољетним починиоцима, 76 су ученици основне и 74 су ученици средње школе. Међу малољетним жртвама, 79 су ученици основне и 49 средње школе. У тим догађајима седам малољетника је задобило теже и 38 лакше повреде. Два малољетника су претрпјела узнемиравање путем интернета“, стоји у извјештају полиције.

Како је наведено у извјештају МУП-а Српске, полицијски службеници су надлежним тужилаштвима поднијели 33 извјештаја против 51 малољетника због основа сумње да су починили 37 кривичних дјела: седам кривичних дјела тешка тјелесна повреда, 16 кривичних дјела тјелесна повреда, једно кривично дјело насилничко понашање, једно кривично дјело полно насиље и 12 осталих кривичних дјела.

„Поред тога, у 13 случајева вршњачког насиља поднесени су извјештаји надлежним тужилаштвима о предузетим мјерама и радњама, у 14 случајева су покренути прекршајни поступци против 30 малољетника и 30 случајева је завршено поступком у оквиру органа школе“, истакли су они.

Зашто стручњаци упозоравају на раст прикривеног насиља?

О вршњачком насиљу разговарали смо са Мајом Савановић Зорић, психологом и системским породичним психотерапеутом, која у разговору за „Независне новине“ истиче да кроз свој рад и 15 година проведених у школском систему, свједочи озбиљном паду емпатије међу дјецом и младима.

„Насиље данас често више није само физичко. Много чешће је прикривено кроз исмијавање, омаловажавање, искључивање из групе, игнорисање, снимање, коментарисање на друштвеним мрежама и различите облике сајбербулинга. Проблем је што такви облици насиља дуго остају невидљиви одраслима, а посљедице по дијете могу бити веома озбиљне. Дијете које је свакодневно исмијавано или изопштено често развија осјећај мање вриједности, анксиозност, повлачење, па чак и депресивне симптоме“, објашњава она за „Независне новине“.

Како сајбербулинг утиче на дјецу и младе?

Она додаје да посебно забрињава чињеница да дјеца данас све мање разговарају лицем у лице, а све више комуницирају преко екрана.

„Друштвене мреже додатно смањују осјећај одговорности за изговорену ријеч. Лакше је повриједити некога када не гледате његову реакцију и бол. Сајбербулинг нема крај школског часа. Он траје 24 сата дневно и дијете од насиља често нема сигурно мјесто“, додаје Савановић Зорићева.

Шта најчешће стоји иза насилног понашања дјеце?

Према њеним ријечима, важно је разумјети да насиље није само проблем „лоше дјеце“.

„Често иза насилног понашања стоје несигурност, бијес, емоционална запуштеност, осјећај неприпадања или модели понашања које дијете гледа у породици и друштву. Управо зато превенција мора почети много прије првог инцидента у школи“, каже она, додајући да школа не може ријешити овај проблем.

Она истиче да је потребна много снажнија сарадња породице, школе и друштва.

„Дјецу морамо учити емпатији, толеранцији, емоционалној писмености и одговорности од најранијег узраста. Потребно је да родитељи буду ауторитет који поставља јасне границе, али и сигурна емоционална база у којој дијете може говорити о својим осјећајима, страховима и фрустрацијама“, каже Савановић Зорићева за „Независне новине“.

Према њеним ријечима, данас се границе не постављају на вријеме, па дио дјеце одраста са увјерењем да све могу, да не постоје посљедице и да је свака фрустрација неправда.

„Када такво дијете дође у контакт са вршњацима, неријетко агресијом покушава регулисати емоције које не зна другачије изразити“, упозорава она.

(Извор: Независне)