Некад славили 1. мај, данас на бироу: Тешка судбина хиљаде радника у БиХ

 

Капије неколико дојучерашњих привредних гиганата у Босни и Херцеговини су заувијек затворене, а хиљаде радника ових предузећа Празник рада, 1. мај, дочекују на бироу рада, пишу Независне.

Стала производња

Наиме, у само неколико мјесеци ове године стала је производња у „Коксари“ Лукавац, Новој Жељезари Зеница, као и у Новој Љубији у Приједору, чиме је додатно погоршана ионако тешка ситуација у домаћој индустрији.

Затварање и прекид производње у овим предузећима оставило је велики број радника без посла и породица без прихода, док се многи од њих суочавају са неизвјесном будућношћу и потрагом за новим запослењем и преквалификацијом, често и ван граница Босне и Херцеговине.

Угрожена егзистенција

Дарио Антонић, предсједник Синдиката предузећа Нова Љубија из Приједора, казао је за „Независне новине“ да је у овом предузећу званично отворен стечај, што је додатно погоршало положај радника и њихову егзистенцијалну сигурност.

„Оно што је ове године посебно занимљиво поводом обиљежавања Празника рада јесте то да највећи број радника овог предузећа 1. мај дочекује на бироу рада“, казао је Антонић.

Он је појаснио да се тренутно више од 450 радника налази на евиденцији завода за запошљавање, те да Празник рада дочекују у неизвјесности, без јасне перспективе о будућем запослењу.

Радници се суочавају са тешком ситуацијом

„Радници се суочавају са тешком ситуацијом јер је велики број њих остао без посла. Људи који су годинама радили у овом предузећу сада су на бироу и чекају било какву прилику да поново дођу до запослења“, рекао је Антонић.

Он истиче да су ранијих година радници 1. мај обиљежавали кроз синдикална окупљања, дружења и протестна окупљања са циљем указивања на њихов положај, док ове године, како каже, празник дочекују у знатно тежим условима и са много више неизвјесности.

Шта и како даље

„Радници размишљају шта и како даље, шта их чека у наредном периоду, да ли ће успјети да пронађу ново запослење, те да ли ће остати у БиХ и Републици Српској или ће бити приморани да одлазе у иностранство“, навео је он.

Према његовим ријечима, посебно забрињава да велики број млађих радника већ увелико тражи посао у земљама Европске уније.

„Радници траже запослење у Хрватској, Словенији и другим земљама ЕУ, а чини ми се да Хрватска полако постаје ‘обећана земља’ за наше раднике“, закључио је Антонић.

Ермин Халиловић, предсједник Синдиката радника „Коксаре“ из Лукавца, казао је да се након гашења производње у фебруару у овом предузећу на бироу рада налази нешто мање од 500 радника, док је око 300 успјело да пронађе ново запослење.

„Истовремено, 28 радника је пензионисано“, навео је Халиловић.

Он истиче да, и поред тога што постоји одређена потражња за радницима, ситуација на тржишту рада и даље није једноставна.

„Тешко је наћи посао у овом тренутку“, казао је Халиловић.

Затварање „Коксаре“, Нове Љубије, као и проблеми у Новој Жељезари Зеници имају посљедице и на друге системе, укључујући и „Жељезнице Републике Српске“, казао је Драган Пеулић, предсједник Синдиката саобраћајно-транспортне дјелатности „Жељезница Републике Српске“.

„Тренутна ситуација изазива забринутост код радника. Ми смо затварањем ‘Коксаре’ и Нове Жељезаре Зеница остали без 65 одсто прихода, тако да генерално стрепимо због ове ситуације. Радници долазе на посао, а буквално немају шта да раде“, казао је Пеулић и додао да је у ЖРС запослено око 680 радника.

Подсјетимо, гашењем пећи у лукавачкој „Коксари“ без посла је остало око 800 радника. Отварањем стечаја у предузећу Нова Љубија, некадашњем „АрцелорМитталу“ Приједор, без посла је остало око 600 радника.

Према подацима предузећа Нова Жељезара Зеница, они тренутно имају више од 1.900 директно запослених, те 12.000 индиректно запослених путем сарадње.

Кичма БиХ

Како је за „Независне новине“ казао раније Рашид Фетић, предсједник Синдиката Нове Жељезаре Зеница, ако су спремни да угасе нешто што траје 133 године, што је кичма Босне и Херцеговине, што је преживјело три рата и од чега зависи више од 11.000 људи и бројне фирме, онда је јасно колико је ситуација озбиљна.

Наиме, 22. априла у седам сати обуставом рада погона Агломерације започео је процес гашења интегралне производње у компанији „Нова Жељезара Зеница“, чиме су директно угрожене десетине хиљада радних мјеста.

Фетић је истакао да су запослени суочени с неизвјесном будућношћу, али да још постоји трачак наде.

Нагласио је да су тражили од управе да се Висока пећ остави у топлом режиму, како би постојала могућност поновног покретања производње, али да је сада, потпуним прекидом рада, практично дошао крај.

Радници су, како каже, већ посљедњих пет мјесеци свјесни да ситуација не иде у добром смјеру.

„И ранији власници су пословали с губицима, али је тада била ријеч о кооперацији која је могла надокнадити средства из других извора, док садашњи власник то није у могућности и не жели правити додатне минусе, што директно погађа око 1.900 радника“, казао је Фетић.

Пропаст предузећа

Нова Љубија из Приједора, некадашњи „АрцелорМиттал“: стечај је покренут почетком марта јер је власник Гордан Павловић обавијестио раднике да нема другог излаза него да мора отворити стечај у овом предузећу.

Павловић је тада процијенио „да му се не исплати пословати у Новој Љубији те да му то свакодневно доноси губитке“.

У јуну прошле године, конзорцијум „Павгорд“ из Фоче и „Х&П“ из Зворника у власништву Гордана Павловића купио је компанију „АрцелорМиттал“ од индијског бизнисмена Лакшмија Митала за 20,8 милиона марака.

„Коксара“: са дуговањима већим од пола милијарде марака није могла да настави да ради. Аларм да „Коксара“ тоне упалио се када је Жељезара Смедерево отказала сарадњу. Посљедња нада била је фирма „Павгорд“, која је покушала преузети производњу, али је брзо напустила „брод који тоне“, након чега је услиједила одлука о гашењу.

Нова Жељезара Зеница: недавно донијели одлуку да 22. априла угасе производњу челика, јер су навели да је наставак интегралне производње економски неодржив, па су обуставу оцијенили неминовном.

Управа овог предузећа је тада подсјетила да се захтјев за заштиту домаће производње челика води већ шест мјесеци.

Упркос томе, Савјет министара БиХ је у марту у два наврата одбио предложену уредбу, док су након тога изостале било какве конкретне реакције или одговори на упућене иницијативе и позиве. С обзиром на изражену неконкурентност на тржишту, компанија више не може улазити у додатне финансијске губитке, те Управа закључује да је наставак интегралне производње неодржив и да је њено гашење наредни корак.

(Извор: Независне)