У БиХ депозити и даље расту више него кредити

 

Према подацима Централне банке Босне и Херцеговине, депозити у БиХ и даље расту више него кредити.

Наиме, укупни кредити домаћим секторима на крају октобра ове године износили су 28,02 милијарде КМ, док су депозити у истом периоду износили 36,58 милијарди КМ.

„Укупни кредити у односу на претходни мјесец су повећани за 226,6 милиона КМ (0,8%). Кредитни раст је регистрован код сектора становништва за 161,2 милиона КМ (1,1%), код нефинансијских јавних предузећа за 17,1 милион КМ (2,4%) и код владиних институција за 58 милиона КМ (4,5%). Смањење кредитног раста на мјесечном нивоу забиљежено је код приватних предузећа за 8,8 милиона КМ (0,1%) и код осталих домаћих сектора за милион КМ (0,3%)“, пише у подацима Централне банке БиХ.

Даље се наводи да је годишња стопа раста укупних кредита у октобру 2025. године износила 10,4%, номинално 2,65 милијарди КМ.

„Годишњи раст кредита регистрован је код сектора становништва за 1,48 милијарди КМ (11,6%), код приватних предузећа за 777,2 милиона КМ (7,4%), код владиних институција за 90,4 милиона КМ (7,2%), код нефинансијских јавних предузећа за 184,1 милион КМ (33,0%) и код осталих домаћих сектора за 116,2 милиона КМ (43,0%)“, стоји у подацима.

С друге стране, укупни депозити домаћих сектора на крају октобра су повећани за 350,2 милиона КМ или један одсто.

„Повећање депозита на мјесечном нивоу регистровано је код сектора становништва за 207,9 милиона КМ (1,1%), код приватних предузећа за 52,7 милиона КМ (0,6%), код нефинансијских јавних предузећа за 33,9 милиона КМ (1,7%), код владиних институција за 44,8 милиона КМ (0,9%) и код осталих домаћих сектора за 10,9 милиона КМ (0,5%). У структури депозита становништва највећи дио се односи на трансакционе рачуне (49,4%), који су у односу на претходни мјесец већи за 1%, депозити по виђењу (20,4%) су већи за 1%, док су орочени депозити (30,2%) већи за 2,1%“, пише у подацима.

Истиче се да је годишња стопа раста укупних депозита у октобру 2025. године износила 10,7%, што је у апсолутном износу 3,55 милијарди КМ.

„Годишњи раст депозита регистрован је код сектора становништва за 1,98 милијарди КМ (11,6%), у чијој структури су трансакциони рачуни порасли за 16,5%, депозити по виђењу за 6,6% и орочени депозити за 7,6%. Раст депозита је такође забиљежен код приватних предузећа за 756,9 милиона КМ (9,7%), код владиних институција за 669,6 милиона КМ (15,8%) и код осталих домаћих сектора за 159,4 милиона КМ (8,3%). Депозити су на годишњем нивоу смањени код нефинансијских јавних предузећа за 18,5 милиона КМ (0,9%)“, наводи се у подацима ЦБ БиХ.

Предраг Млинаревић, професор на Економском факултету у Источном Сарајеву, рекао је за „Независне новине“ да је раст депозита у банкарском сектору посљедица комбинованог дјеловања неколико међусобно повезаних макроекономских и институционалних фактора.

„Код становништва кључни импулс долази од раста номиналних зарада, укључујући повећање минималне плате, који је, иако дјелимично неутралисан инфлацијом, ипак резултирао већим расположивим новчаним токовима. Овај ефекат је додатно појачан стабилним и значајним приливом дознака из иностранства, које представљају важан извор дохотка за домаћинства и у великој мјери завршавају у банкарском систему. У условима појачане неизвјесности и ограничених алтернативних облика улагања, становништво показује склоност ка штедњи у банкама, што додатно доприноси расту депозита“, објашњава Млинаревић.

Према његовим ријечима, на страни државе и јавног сектора су инфлаторна кретања која су довела до номиналног раста јавних прихода, прије свега кроз порезе на потрошњу и доходак, што се директно рефлектовало на повећање депозита владе и владиних институција.

„Истовремено, динамика јавног задуживања има важну улогу, будући да се средства прикупљена емисијом дуга у почетној фази депонују у банкарском сектору прије њихове крајње употребе. Тиме се привремено повећава депозитна база банака, без нужног раста реалне економске активности. Раст депозита не одражава само јачање штедног потенцијала економије, већ и структурне карактеристике домаћег модела раста, у којем значајну улогу имају трансфери, фискални токови и инфлаторни ефекти. Разлог за спорији раст кредита можемо пронаћи у конзервативној политици кредитирања од стране банака“, закључио је Млинаревић.

(Извор: Независне)