Догодило се на данашњи дан, 4. новембар

 

1307. – Швајцарска Конфедерација прогласила независност од Аустрије.

1650. – Рођен енглески краљ Вилијам Трећи – Орански, који је током владавине од 1689. до 1702. учврстио режим под доминацијом буржоаско-земљопосједничког парламента. Под његовом влашћу Енглеска је поново заузела Ирску.

1847. – Умро њемачки композитор и диригент Феликс Менделсон, оснивач конзерваторијума у Лајпцигу, истакнути представник романтизма. Као пијаниста дебитовао је у деветој години, у 15. је написао прву симфонију, а у 16. мајсторско дјело – сценску музику за „Сан љетње ноћи“. С успјехом се огледао у свим музичким областима, осим у опери и његова дјела се одликују класичарским третманом облика и хармоније. Дјела: симфоније „Шкотска“, „Италијанска“, увертира „Хебриди“ или „Фингалова пећина“, клавирска композиција „Пјесме без ријечи“, ораторијуми „Паулус“, „Елијас“, „Концерт за виолину и оркестар у Е-молу“, соло пјесме, камерна музика.

1890. – У Лондону отворена прва линија подземне електричне жељезнице у свијету.

1908. – Умро српски историчар, писац, фолклориста, педагог и преводилац Милан Милићевић, члан Српске краљевске академије. Дјела: историјска – „Кнежевина Србија“, „Кнез Милош у причама“, „Карађорђе у говору и твору“, „Поменик знаменитих људи српског народа новијега доба“, приповијетке: „Зимње вечери“, „Летње вечери“, „Међудневица“.

 

1918. – У Првом свјетском рату погинуо енглески писац Вилфред Овен, чија је поезија најснажнија осуда ратних звјерстава. Знатно је утицао на модерне енглеске пјеснике, посебно на Вистена Хјуа Одна и Стивна Спендера.

1918. – Силе Антанте се у Првом свјетском рату сагласиле са условима капитулације Њемачке, заснованим на „14 тачака“ предсједника САД Вудра Вилсона.

1921. – Јапанског премијера Такашија Хару убио десничарски фанатик.

1922. – У Долини краљева код Луксора у Египту енглески археолог Хауард Картер открио гроб фараона Тутанкамона.

1931. – Друштво народа оптужило Јапан због агресије на Манџурију. Кад га је осудила свјетска јавност, Јапан је напустио Друштво народа у марту 1933.

1939. – На тражење предсједника Френклина Рузвелта Конгрес је донио закон о продаји ратног материјала на основу принципа „плати, па носи“, што је био први корак САД на путу уласка у Други свјетски рат. У марту 1941. тај закон је замијењен новим – о зајму и најму – с још већим повластицама земљама које су се бориле против фашизма.

1942. – Британска Осма армија генерала Бернарда Ло Монтгомерија у египатској пустињи код градића Ел Аламејн у Другом свјетском рату потукла њемачко-италијански Афрички корпус генерала Ервина Ромела, готово га уништивши послије 12 дана огорчених борби. Четири дана потом је услиједило искрцавање савезника у сјеверној Африци послије којег су у мају 1943. потпуно сломљене снаге сила Осовине у Африци.

1946. – Основан УНЕСКО /Организација УН за образовање, науку и културу/ ради рјешавања проблема образовања у земљама погођеним Другим свјетским ратом. Касније су задаци Унеска проширени, посебно у заштити културног и историјског блага и размјени научних радника и публикација.

1952. – Републиканац Двајт Ајзенхауер побиједио на изборима за предсједника САД, али се потом није нарочито истакао током два четворогодишња мандата. Бивши генерал је много говорио о миру, али је знатно више енергије уложио у трку у наоружању у вријеме хладноратовског надметања Запада и Истока.

 

1956. – Умро српски археолог Милоје Васић, један од оснивача археологије у Србији, професор Универзитета у Београду, члан Српске академије наука и уметности. Његово животно дјело је откопавање преисторијског насеља Винча. На основу тога поставио је тезу да подунавска култура потиче из Средоземља и предње Азије, а не из нордијских земаља. Објавио је више од сто научних радова. Дјела: „Преисторијска Винча, 1-2“, „Архитектура и скулптура у Далмацији“, „Жича и Лазарица“, „Јонска колонија Винча“.

1956. – Совјетска армија угушила побуну у Мађарској, а умјесто Имре Нађа, који је склониште потражио у амбасади Југославије, премијер је постао Јанош Кадар.

1966. – Највеће поплаве у историји Италије погодиле трећину њене територије, а у Фиренци је знатно оштећено културно благо, укључујући многе фреске на зидовима палата и цркава.

1976. – Велика Британија предложила независност Јужне Родезије под владавином црначке већине од 1. марта 1978.

1979. – Исламски студенти у Техерану окупирали амбасаду САД, чија су 52 службеника потом 444 дана држали као таоце, тражећи изручење збаченог шаха Резе Пахлавија.

1980. – За предсједника САД изабран републиканац Роналд Реган, који је на положају остао два мандата, пошто је добио и изборе 1984.

1983. – У Либану погинуло више од 40 израелских војника од детонације камиона пуног експлозива, коју је изазвао исламски терориста-самоубица.

1984. – Први слободни избори у Никарагви завршени побједом Сандинистицког фронта, који је освојио 68 одсто гласова.

1995. – Убијен израелски премијер Јицак Рабин у тренутку кад је напуштао мировни митинг у Тел Авиву. Био је шеф владе од 1974. до 1977. и од јуна 1992. до тог дана – када га је револверским хицима усмртио јеврејски студент Јигал Амир. Од 1940. се као члан илегалног јеврејског покрета Палмах борио против британске колонијалне управе у Палестини и француских квислиншких трупа 1941. у Сирији. Од формирања Израела 1948, кад је у рату против Арапа командовао бригадом, био је у армији. Генерал и начелник генералштаба постао је 1964. и имао је истакнуту улогу у наношењу тешког пораза Арапима у рату 1967, али је послије поновног преузимања власти 1992. постао архитекта мировног процеса на Блиском истоку и измирења с Арапима. То је изазвало гњев израелских националиста, а посебно препуштање Палестинцима територија заузетих у рату 1967.

2008. – За предсједника САД изабран Барак Обама, кандидат Демократске партије, први Афроамериканац на тој функцији.

2019. – САД званично обавијестиле УН да започињу процес повлачења из Париског споразума о климатским промјенама.

(Агенције)

На фотографији: Милоје Васић