Ускоро из штампе излази друга књига пјесама Душке Ристић

 

Пред читалачком публиком ускоро би требала да се појави друга књига пјесама ауторке Душке Ристић, „Невидљива рука спаса 2“.

У изјави за наш портал каже да и друга књига пјесама има разноврсне теме међу којима доминирају оне посвећене љубави, Богу и вјери.

 – Друга књига има 55 пјесама са тематиком која се наслања на прву збирку која носи исти назив – рекла је Ристићева те додала да је ове године њена прва књига „Невидљива рука спаса“ била у ужем избору Међународног књижевног такмичења у Словенији.

Ова  списатељица рођена је у Милићима, средњу и основну школу је завршила у Шековићима, а економски факултет у Бијељини, гдје и живи.

(Инфо Бирач)

НЕСЕБИЧНО РИЈЕДАК

Када кренух на нови пут,

тада ми је Бог дао и нови почетак,

у мој живот уђе неко много несебично риједак.

Уђе неко много јак,

и осјетих да у грудима застаде ми дах.

Од његовог гласа у мени се нешто промијени,

од његових ријечи осјетих да би срце опет могло да клечи.

Његов поглед би пун топлине,

а очи као да рекоше због тебе бих превалио и планине.

 Његова подршка снагу ми је дала,

а од његових ријечи као да се у мени све излијечи.

Толико топлине у њему има,

а он ме уздиже и као да ми даде крила.

Подршку ми је дао,

уз мене стао,

погледао и рекао:

Ех да сам те раније знао,

нема тога ко би ми те украо.

Његов мирис моје срце сада уздише,

а ја знам да уз њега желим увијек да дишем.

 

НЕВИДЉИВА РУКА СПАСА 2

Колико туге у срцу једе мајке,

када изгуби оно најдраже.

Када своје дијете у рат пошаље,

када га последњи пут гледа,

а он се окреће и њој маше.

Мајка себи сина родила,

али јој га држава одузела.

Тако млад

а ипак мораде у рат.

Тако мад

живот свој дао је за нас.

Јавише мајци за њеног сина,

јавише да га је убила мина.

Мајка јеца и дрхти

рекла би нешто, али не може да изусти.

Ноћима мајка нема сна,

само себи сина дозива.

Када мајка поче да се гуши,

тада јој је нешто деси у души.

Диже њу невидљива рука спаса,

и показа да у вјечном животу

може своме сину да се нада.

Да је ово само привремено,

да јој је морало бити одузето,

да је тако морало бити,

морао се не некоме грех предака сломити.

Поче мајка да пости,

да се Богу моли,

да би у вјечном животу свога сина могла опет да воли.

Невидљива руја спаса мајку подиже,

невидљива рука спаса мајци поможе.