Догодило се на данашњи дан, 4. септембар

 

1768. – Рођен француски писац и дипломата Францоа Рене Шатобријан, сјајан стилиста који је снажно утицао на француску књижевност. Послије рањавања у једној бици са присталицама Француске револуције 1792. је емигрирао у Енглеску, гдје је остао до 1800. По повратку на власт династије Бурбон 1814. био је амбасадор и шеф дипломатије. Повукао се из политике 1830. послије Јулске револуције и пада краља Шарла Десетог. Дјела: „Дух хришћанства“ /чији су дио кратки романи „Атала“ и „Рене“/, поема у прози „Мученици“, „Пут из Париза у Јерусалим“, „Успомене с ону страну гроба“, епопеја о америчким Индијанцима „Лес Натћез“, политички списи „Историјски, политички и етички есеји о прошлим и садашњим револуцијама, разматраним у односу на француску револуцију“, „О Бонапарти и Бурбонима“.

1781. – Шпански насељеници – под називом „Град наше Госпе, краљице анђела“ /Ел Пуебло де Нуестра Сенора Ла Реина де Лос Ангелес/ – основали град Лос Анђелес.

1809. – Рођен пољски писац Јулијуш Словацки, творац пољског романтичарског позоришта, мајстор језика и форме. Дјела: збирке пјесама „Поезија“ /три тома/, поеме „Анхели“, „У Швајцарскоој“, „Бењовски“, „Час мисли“, „Краљ-Дух“, драме „Кордијам“, „Фантази“, „Мазепа“, „Миндове“, „Марија Стјуарт“, „Хорштињски“, „Саломејин сребрни сан“, трагедије „Баладина“, „Лила Венеда“.

1823. – Рођен српски кнез Михаило Обреновић, који је Србију учинило најјачом војном силом Балкана. Владао је од 1839. до 1842. и од 1860. до 1868, кад је убијен на Кошутњаку. Због буне Томе Вујчића – Перишића побјегао је 1842. у Аустрију, гдје је помагао Вука Стефановића Караџића, Ђуру Даничића, Бранка Радичевића и друге српске писце. Кад се његов отац кнез Милош Обреновић вратио на власт 1858, преузео је комаду над војском, а 1861. је установио народну војску од око 50.000 људи и снабдио је модерним оружјем. Искористио је турско бомбардовање Београда 1862. и послије дугих преговора натјерао је 1867. Турке да повуку гарнизоне из свих српских градова. Склапао је савезе с балканским хришћанима ради рушења Отоманског царства – 1866. с Црном Гором, 1867. с Грчком и с Бугарским револуционарним одбором и 1868. с Румунијом и настојао је да спријечи пад БиХ под аустријску власт.

1844. – Попечитељство просвештенија /министарство просвјете/ Србије одобрило оснивање Народног музеја у Београду на инцијативу српског писца Јована Стерије Поповића, тада начелника Попечитељства просвештенија.

1862. – У Цариграду потписан протокол поводом спора Србије и Отоманског царства послије убиства једног српског дјечака на Чукур-чесми Београду и сукоба Турака и Срба. Цариградским протоколом је наређено Турцима да напусте многе српске градове, укључујући варош београдску, али су у неким мјестима ипак остали турски војници.

1870. – Француска постала република, чиме је окончано Друго царство Шарла Луја Наполеона Трећег Бонапарте, три дана прије тога заробљеног у француско-пруском рату.

1906. – Рођен амерички биолог њемачког поријекла Макс Дебрик, добитник Нобелове награде за медицину 1969. године, који је знатно допринио истраживањима генетске сруктуре вируса.

1908. – Рођен амерички филмски режисер Едвард Димитрик, аутор опорих криминалистичких филмова и филмова о социјалним и расним проблемима у САД. Филмови: „Унакрсна ватра“, „Збогом, љубљена моја“, „Плавуша из Сингапура“, „Иза излазећег сунца“, „Дај нам данас“, „Жонглер“, „Млади лавови“, „Плави анђео“, „Дрво живота“, „Побуна на Кејну“.

1944. – Белгијске градове Брисел и Антверпен у Другом свјетском рату ослободиле британске и канадске трупе.

1963. – Умро француски државник и финансијски стручњак Роберт Шуман, творац тзв. „Шумановог плана“ 1950, на основу којег су 1952. Белгија, Холандија, Луксембург, Западна Њемачка, Италија и Француска створиле Европску заједницу за угаљ и челик, претечу Европске уније. Био је министар финансија 1946, шеф дипломатије од 1948. до 1953. и министар правде од 1955. до 1956.

1965. – Умро алзашки љекар, филозоф, теолог, писац, музички историчар, музичар и хуманиста Алберт Швајцер – добитник Нобелове награде за мир 1952. Од 1913. до смрти је радио као љекар-мисионар у болници коју је основао у француској Екваторијалној Африци. Дјела: „Култура и етика“, „Између воде и прашуме“, „Аутобиографија“, „Афричке приче“, „Потрага за историјским Исусом“.

1974. – САД као посљедња западна земља успоставиле дипломатске односе са Источном Њемачком.

1989. – Умро француски писац Жорж Сименон, аутор 84 криминалистичка романа у којима је главна личност измишљени инспектор Мегре. Дјела: романи „Лађар“, „Ноћ на раскршћу“, „Мали доктор“, „Мегре поставља замку“.

1992. – Бивши предсједник Бугарске Тодор Живков, збачен 1989, осуђен на седам година затвора под оптужбом за проневјеру државних фондова.

1995. – Под геслом „Уједињени Јерусалим је наш“ Израел започео 15-мјесечну прославу 3000. годишњице прогласа краља Давида о том граду као пријестоници јеврејског народа.

1997. – Од експлозије три бомбе, које су у Јерусалиму поставили исламски терористи, погинуло седам и рањено скоро 200 људи.

1998. – Међународни трибунал у Хагу осудио на доживотну робију бившег премијера Руанде Жана Камбанду, оптуженог за геноцид почињен 1994. у сукобима племена Тутси и Хуту у тој афричкој земљи.

2000. – Око 20 полицајаца и војника, те 60 припадника љевичарског побуњеничког покрета погунуло је у сукобима у Колумбији, који су активирани након посјете америчког предсједника Била Клинтона.
2001. – Драган Колунџија, који је у вријеме рата у БиХ био чувар у логору Кератерм у Приједору, признао пред Хашким трибуналом кривицу за злочин против хуманости у оквиру споразума са Тужилаштвом, према коме против њега неће бити подигнуте нове оптужнице.

2003. – Драган Николић, звани Јенки, признао пред Хашким трибуналом кривицу по све четири тачке треће измијењене оптужнице, која га терети за злочине почињене над муслиманима и осталим несрбима у логору „Сушица“ у Власеници 1992. године, гдје је био један од команданата.

2009. – Од експлозије у фабрици намјенских производа „Први партизан“ у Ужицу погинуло седам радника.

2020. – Предсједник Србије Александар Вучић и премијер самопроглашеног Косова Авдулах Хоти потписали су у Бијелој кући Вашингтонски споразум о нормализацији економских односа у присуству америчког предсједника Доналда Трампа.

 

(Агенције)

На фотографији: Михаило Обреновић