Централна банка БиХ: Кредити за годину дана порасли за 10 одсто

 

Укупни кредити домаћим секторима на крају марта ове године износили су 26,46 милијарди КМ и у односу на исти период прошле године повећани су за 10 одсто или номинално 2,41 милијарду КМ, пише у подацима Централне банке Босне и Херцеговине.

Како се наводи у овим подацима, у односу на претходни мјесец забиљежено је повећање кредита за 396,6 милиона КМ или 1,5 одсто.

„Кредитни раст је регистрован код сектора становништва за 176,3 милиона КМ (1,4%), код приватних предузећа за 193,6 милиона КМ (1,8%) и код владиних институција за 39,6 милиона КМ (3,0%)“, истакли су из Централне банке БиХ.

Додали су да су кредити на мјесечном нивоу смањени код нефинансијских јавних предузећа за 12,2 милиона КМ (1,9%) и код осталих домаћих сектора за 0,8 милиона КМ (0,3%).

„Годишња стопа раста укупних кредита у марту 2025. године износила је 10%, номинално 2,41 милијарду КМ. Годишњи раст кредита регистрован је код сектора становништва за 1,17 милијарди КМ (9,8%), код приватних предузећа за 887,1 милион КМ (8,8%), код владиних институција за 263 милиона КМ (23,6%), код нефинансијских јавних предузећа за 35,9 милиона КМ (6,0%) и код осталих домаћих сектора за 54,9 милиона КМ (21,6%)“, навели су из Централне банке БиХ.

Економиста Саша Стевановић рекао је за „Независне новине“ да је кредитна активност показатељ активне економије.

„Приватна предузећа и становништво имају интензивнију кредитну активност него што је то просјек претходних десет година. Два до три пута је интензивнији раст. Ово не треба да забрињава. Основни разлог којим ово можемо објаснити је интензивнији раст плата и пензија. То је један добар показатељ јер када имате раст кредитирања, онда је посљедица раст новчане масе у економији, раст ликвидности, активности и профитабилности учесника у привредном животу“, казао је Стевановић.

Додао је да држава може бити задовољна већим порезом, банке већим профитом, а становништво већом количином новца на располагању, који, ако је паметно употријебљен, подиже садашњи, али и будући животни стандард.

„Ипак, треба да разумијемо да приватни дугови који су збир кредита становништву и привреди имају ниско учешће у економији у односу на развијене земље, тако да ако је правилно усмјерена економска политика, бенефите могу уживати сви“, истакао је Стевановић.

Славиша Раковић, економски аналитичар, истакао је да се према овим подацима не догађа ништа изван очекиваног, те да први квартал обично тражи допунско финансирање и за привреду и за владу.

„Раст депозита је такође забиљежен, тако да су ове појаве редовне“, закључио је Раковић.

(Извор: Независне)