Догодило се на данашњи дан, 7. мај

 

1682. – Умро руски цар Фјодор Трећи Алексејевич Романов, кога је на пријестолу наслиједио полубрат Петар Први, назван Петар Велики. Цар је постао 1676, али – малољетан и болешљив – није био у стању да самостално влада, па су земљом практично управљали његови ујаци, бојари Милославски. Током његове владавине Русија је учврстила власт на огромним новоосвојеним територијама у Поволожју, Сибиру и Украјини и омогућен је развој заната, рударства и трговине.

1833. – Рођен њемачки композитор Јоханес Брамс, истакнути касни романтичар. Досљедно је његовао класичну музичку равнотежу и као поборник оживљавања облика класичне и преткласичне музике компоновао је у традицији Јохана Себастијана Баха, Лудвига ван Бетовена и раних романтичара, али с довољно оригиналности и снаге да постигне јединство крепкости и њежне меланхолије, опорости и распјеваности. Синтетизовао је принципе класике и романтике, па су га сљедбеници назвали оснивачем њемачке новокласичне школе. Дјела: четири симфоније, камерна музика, виолинске и клавирске сонате, баладе, интермеца и варијације за клавир, два клавирска и један виолински концерт, вокалне композиције /“Њемачки реквијем“/, соло пјесме, хорови.

1840. – Рођен руски композитор Петар Иљич Чајковски, најистакнутији руски симфоничар 19. вијека, који је створио синтезу европског артизма и руске народне осјећајности. Његова музика се одликује искреношћу израза који разоткрива психолошке процесе и осјећања и својеврсном љепотом и снагом музичке мисли. Карактерише га и широко распјевана мелодика, богатство хармоније и блистав оркестарски колорит. Инспирисао се народном музиком, бајкама и руском историјом. Компоновао је шест симфонија, опере, увертире, концерте за клавир, концерте за виолину, камерну музику, балете, соло пјесме, клавирске композиције. Дјела: опере „Евгениј Оњегин“, „Пикова дама“, симфонија „Патетична“, балети „Лабудово језеро“, „Шчелкунчик“, „Успавана љепотица“, увертира „Ромео и Јулија“.

1870. – Умро српски социјалиста Живојин Жујовић, идеолог социјализма, који је први у Србији изнио материјалистички поглед на свијет. Идеје социјалиста је прихватио на школовању у Русији, затим у Минхену и Цириху. Објавио је више студија, расправа и полемика.

1892. – Рођен српски писац Милутин Бојић, аутор поеме „Плава гробница“ о масовном сахрањивању српских војника у море, трајног поетског споменика трагедије српске војске у Првом свјетском рату послије повлачења преко Албаније. Студирао је филозофију и педагогију у Београду. Учествовао је у балканским ратовима и у Првом свјетском рату. Послије повлачења преко Албаније радио је као државни службеник на Крфу и у Солуну. Умро је од туберкулозе у 25. години и сахрањен је на солунском гробљу Зејтинлик. Дјела: четири књиге пјесама и више драма, укључујући „Краљеву јесен“ и „Урошеву женидбу“.

1893. – Поводом 400 година од оснивања Ободске штампарије, Књижевно-умјетничка заједница под предсједништвом Милана Милићевића приредила прву изложбу српских књига у Београду.

1901. – Рођен амерички филмски глумац Френк Џејмс Купер, познат као Гари Купер, један од најомиљенијих глумаца у историји Холивуда, препознатљив по наглашеној индивидуалности. Снимио је 84 филма. Филмови: „Закон Дивљег запада“, „Наредник Јорк“ /Оскар/, „Коме звоно звони“, „Тачно у подне“ /Оскар/, „Вера Круз“, „Пријатељско убјеђивање“, „Љубав поподне“, „Дрво за вјешање“.

1915. – Њемачка подморница у Првом свјетском рату торпедовала британски путнички брод „Лузитанија“ код обала Ирске у којем је погинуло 1.198 људи, укључујући многе Американце, што је поколебало неутралисте у САД и допринијело расположењу за улазак у рат на страни сила Антанте.

1928. – У Великој Британији старосна граница изборног права жена снижена са 30 на 21 годину.

1943. – Савезничке снаге у Другом свјетском рату заузеле Тунис и Бизерту, присиливши Нијемце на повлачење.

1944. – Совјетске трупе у Другом свјетском рату отпочеле напад на Севастопољ и сутрадан су успјеле да избаце Нијемце из те важне црноморске луке на полуострву Крим.

1945. – Нацистичка Њемачка обуставила отпор, чиме је окончан Други свјетски рат у Европи, а 9. маја је потписала безусловну капитулацију.

1954. – Ослободилачке снаге Вијетнама потукле Французе код Дијен Бијен Фуа, што је утицало на француску јавност да појача захтјеве за престанак бесмисленог рата и француска влада је 21. јула 1954. прихватила споразум којим је окончала војну интервенцију у бившим колонијама у Индокини.

1960. – Леонид Брежњев на мјесту предсједника Президијума Врховног совјета СССР наслиједио маршала Климента Ворошилова.

1970. – Сомалија национализовала све стране нафтне компаније и банке.

1990. – Двојица норвешких смучара први успјели да дођу до Сјеверног пола без паса, возила или било какве помоћи са стране.

1995. – Кандидат конзервативаца, градоначелник Париза Жак Ширак, на предсједничким изборима у Француској побиједио кандидата социјалиста Лионела Жоспена.

1997. – У извјештају владе САД осуђена сарадња Швајцарске с њемачким нацистима у Другом свјетском рату, посебно прихватање злата и драгоцјености опљачканих од жртава холокауста. У студији је наведено да је тиме продужен рат, јер је подржана „способност Њемачке да води рат“.

1999. – Амерички авиони с пет пројектила разорили зграду Амбасаде Кине у Београду, усмртивши у њој троје кинеских новинара, а један цивил је убијен приликом бомбардовања оближњег хотела „Југославија“. Претходно је НАТО авијација, као и пет дана прије тога, бомбама с материјалима високе проводљивости онеспособила кључне трафо-станице на ширем подручју Београда, изазвавши дјелимичан распад електроенергетског система у Србији.

2000. – Полагањем заклетве на свечаности у Кремљу, Владимир Путин званично преузео функцију предсједника Руске Федерације.

2005. – У Берлину у Њемачкој, отворен Меморијални центар у спомен шест милиона страдалих Јевреја током владавине нациста.

2010. – Умрла Лина Хорн, џез певачица која је пробила међурасне баријере и постала једна од првих црнкиња славних у Холивуду и на Бродвеју.

(Агенције)

На фотографији: Милутин Бојић