Изложбом „Језик је хранитељ народа“, настављени „Дани Србије у Српској“

 

У зворничкој Народној библиотеци и музејској збирци отворена је данас изложба под називом „Језик је хранитељ народа“ из колекције београдског Народног музеја Вука Стефановића Караџића и Доситеја Обрадовића, а поводом манифестације „Дани Србије у Републици Срској“.

Директор Народне библиотеке и музејске збирке Нега Стјепановић рекла је новинарима да је изложба сјана прича о језику који представља културни и национални идентитет срског народа са једне и друге обале Дрине.

 – Изложба је и прилика да се суграђанима, посебно ученицима, приближи значај очувања српског језика и српске културе, посебно ћирилице – рекла је Стјепановићева и нагласила да су Вук Стефановић Караџић и Доситеј Обрадовић лучоноше српске културе и српског језика.

Истичући да ова изложба постављена на 20 паноа и да на занимљив начин представља, прије свега, дјело и рад Вука и Доситеја, Стјепановићева је подсјетила да је прије 200 година изашло прво издање Српског ријечника Вука Стефановића Караџића.

Коаутори ове изложбе су Елијана Гавриловић и Марина Пејовић из Београда.

Гавриловићева је изразила велико задовољство да се, у оквиру манифестације „Дани Србије у Републици Српској“, отвори изложба Музеја Вука и Доситеја, који је у саставу Народног музеја Србије.

Према њеним ријечима, ова изложба постављена на паноима кроз ријеч и слику публику упознаје са дјелатношћу Музеја Вука и Доситеја, носиоцима имена самог музеја, значи животом и радом Вука Караџића и Доситеја Обрадовића, као и Вукове кћерке Мине.

Она је додала да је изложба путовала на више локација по Србији, а првобитно је била рађена за дјецу наше дијаспоре у Њемачкој, гостујући у Хамбурги у Штутгатру.

 – Уз изложбу имамо и бројне едукативне и остале програме за посјетиоце – рекла је Гавриловићева и издвојила двије представе музичког театра од којих је једна бави животом и радом Вука Караџића и зове се „Мој отац Вук Караџић, а друга дјелатношћи и животом Доситеја Обрадовића под називом „Досије Доситеј“.

Пејовићева је истакла да се на изложби нашао и Петар Петровић Његош из 1847. године када се званично говорило да је побиједила реформа Вуковог језика.

Истичући да је Горски вијенац написао Његош, управо, на најсличнијем народном језику, Пејовићева је рекла да није било могуће у потпуности да буде народни језик, гледајући функцију коју је сам аутор дјела радио.

 – Његош се налази на сталној поставци Музеја Вука и Доситеја гдје посјетиоци могу да виде шта је довело до тога да ми данас користимо једноставан језик којим говоримо, пишемо и читамо – рекла је Пејовићева.

Она је додала да ако је велики црквени поглавар и државник Његош одлучио да пише тим народним језиком, зашто не би и остали такао радили.

Пејовићева је рекла да је изложба рађена 2017. године на оригиналним паноима како би приближила Вука и Доситаја свима који нису у прилици да дођу у Народни музеј у Београду.

Изложба ће бити отворена до 25. октобра.

Манифестација „Дани Србије у Републици Српској“ почела је 3. октобра у Зворнику када је Национални ансамбл „Коло“ организовао радионицу „Колова дјечија колонија“ у коју је било укључено 40 дјеце зворничког Културно-умјетничког друштва „Свети Сава“ са којима је припреман један дио кореографије игара из Шумадије.

Настављена је 10. октобра пројекцијом филма „Марш на Дрину“ Живорада Жике Митровића.

У оквиру ове манифестације, која треје до 16. октобра, на репертоару су филмови „Име народа“ Дарка Бајића, „Краљ Петар“ Петра Ристовског, „Дара из Јасеновца“ Предрага Антонијевића, „Руски конзул“ Мирослава Лекића, „Хероји Халијарда“ Радоша Бајића и „Олуја“ Милоша Радуновића, као и документарни филмови: „Пећка патријаршија“, „Грачаница“ и „Високи Дечани“.

Ова традиционална манифестација одржава се под покровитељством Министарства културе Србије.

(Инфо Бирач)