Догодило се на данашњи дан, 16. мај

 

1532. – Шпански освајач Франсиско Писаро с малом групом војника искрцао се на сјеверну обалу Перуа. Годину дана касније освојио је ту земљу и сурово угушио побуну Инка.

1703. – Умро француски писац Шарл Перо, аутор чувене збирке бајки „Вилинске приче“, у којој су дјеци широм свијета познате бајке „Мачак у чизмама“, „Црвенкапа“ и „Успавана љепотица“. Остала дјела: „Вијек Луја Великог“, „Поређења старих и модерних“.

1812. – Почели преговори послије шестогодишњег руско-турског рата, у којем су Турци поражени и приморани на велике уступке Русији. У том рату Срби су се борили на страни Русије, па је Букурештански мир, закључен 28. маја 1812. године, предвидио да султан амнестира српске устанике. Договорено је и да турска влада ступи у директне преговоре са представницима Србије ради споразума о њеној аутономији у оквиру Отоманског царства, али су Турци 1813. напали Србију и угушили Први српски устанак, искористивши заузетост Русије ратом против агресорске армије француског цара Наполеона Првог.

1873. – Рођен француски писац Анри Барбис, проповједник радничке солидарности. Учествовао у Првом свјетском рату као добровољац, али се убрзо разочарао, изразивши огорченост у роману „Огањ“ у којем је описао стравичну слику рата, чиме је снажно утицао на писце антиратних романа у Европи. Остала дјела: романи „Пакао“, „Свјетлост“, збирка пјесама „Тугованке“.

1881. – Први трамвај у свијету с погоном на електричну енергију почео редовно да саобраћа у близини Берлина.

1898. – Рођен српски писац Растко Петровић, један од најоригиналнијих и најзначајнијих српских пјесника послије Првог свјетског рата. У рату је са српском војском прошао албанску голготу, послије чега је послат у Француску и у Паризу је дипломирао права. Од 1923. је у дипломатској служби радио је у Риму, затим у Вашингтону, гдје је умро 1949. Његови посмртни остаци су пренесени у отаџбину 1986. Припадао је првој генерацији српских модерниста и био синоним за темпераментну и неконвенционалну литературу. Његова књига пјесама „Откровење“ је најзначајније дјело српске поезије између два свјетска рата. Писао је и путописе с путовања у Африци и Америци, а о Првом свјетском рату у роману „Дан шести“. Остала дјела: роман „Бурлеска господина Перуна бога грома“, лирска проза „Људи говоре“, путопис „Африка“, драма „Сибињанке“.

1898. – Рођена пјесникиња Десанка Максимовић, члан Српске академије наука и умјетности, чија се топла, сензибилна, непосредна и музикална поезија одликује родољубљем и хуманошћу. Завршила је Филозофски факултет у Београду и била професор у Обреновцу, Дубровнику и Београду. Дјела: збирке пјесама „Песме“, „Зелени витез“, „Песник и завичај“, „Отаџбино, ту сам“, „Мирис земље“, „Тражим помиловање“, „Немам више времена“, „Песме из Норвешке“, „Летопис Перунових потомака“, „Ничија земља“, „Слово о љубави“, приче „Лудило срца“, романи „Отворен прозор“, „Не заборавити“, роман за дјецу „Прадевојчица“, збирка бајки и прозе у стиху „Орашчићи палчићи“, путопис „Снимци из Швајцарске“.

1905. – Рођен амерички филмски и позоришни глумац Хенри Фонда, једна од најупечатљивијих физиономија свјетског филма, чију глуму је одликовала префињеност и дискреција. Награду „Оскар“ је добио за улогу у филму „На златном језеру“, посљедњем у више од 80, колико их је снимио. С великим успјехом је играо и у бродвејским позориштима у Њујорку, такође у ТВ серијама. Остали филмови: „Фармер се жени“, „Стаза усамљеног бора“, „На крилима јутра“, „Џезабел“, „Прича о Александру Грејему Белу“, „Џеси Џејмс“, „Млади Линколн“, „Плодови гњева“, „Леди Ив“, „Омча за вјешање“, „Моја драга Клементина“, „На апачкој граници“, „Бјегунац“, „Мистер Робертс“, „Рат и мир“, „Погрешан човјек“, „Само једном се живи“, „12 гњевних људи“, „Бура над Вашингтоном“, „Најдужи дан“, „Рој“, „Убица на коњу“.

1917. – Српски писац Владислав Петковић – Дис, један од најталентованијих српских пјесника, утопио се у Јонском мору код Крфа кад је брод којим се враћао у отаџбину у Првом свјетском рату торпедовала њемачка подморница. Послије завршене гимназије био је учитељ у селу Прлити, потом царински чиновник у Београду, али је најмање био склон чиновничком реду – живио је боемским животом. Са писцем Симом Пандуровићем, једним од оснивача српске модерне, уређивао је часопис „Књижевна недеља“. У Првом свјетском рату повукао се са српском војском преко Албаније, послије чега је отишао у Француску. Лирика му је аутентична, веома сензибилна и флуидна, музикална у ритму и емоцијама, окренута унутрашњем животу, маштању и халуцинацијама. Његов песимизам исказује визију смрти, злослутности и дубок лични бол, а пјесма „Можда спава“ спада у најизразитија лирска остварења симболизма у српској поезији. Дјела: збирке пјесама „Утопљене душе“, „Ми чекамо цара“.

1929. – У Холивуду додијељене прве награде америчке Филмске академије /од 1931. назване „Оскар“/. Прве награде су додијељене филму „Крила“, глумици Џенет Гејнор и глумцу Емилу Џенингсу.

1932. – У Токију убијен јапански премијер Цујоши Инукаи.

1941. – Парламент Исланда окончао уговор с Краљевином Данском и прогласио независност, која је потврђена плебисцитом 24. маја 1944, на основу којег је Исланд проглашен републиком.

1947. – Умро енглески биохемичар Фредерик Гауленд Хопкинс, један од оснивача науке о витаминима, који је с холандским љекаром Кристијаном Ајкманом 1929. подијелио Нобелову награду за медицину. Изучавао је значај витамина у исхрани лабораторијских животиња и закључио да су они неопходни за нормалан раст и развој организма. Такође је изоловао глутатион и показао његов велики значај и аминокиселину – триптофан. Доказао је и да је пигмент крила неких лептира дериват мокраћне киселине и да неке екскреторне супстанце служе као боје у животињском царству.

1961. – Генерал Парк Чунг Хи извршио војни удар у Јужној Кореји и потом је владао том азијском земљом до 1979. године, када га је убио шеф његове безбједности. Војна хунта је одмах по преузимању власти забранила рад синдиката и политичких партија.

1969. – Совјетски васионски брод „Венера 5“ спустио на Венеру и почео да шаље податке о тој планети.

1972. – Послије осам година изградње у рад пуштен хидроенергетски и пловидбени систем „Ђердап“, заједнички градитељски подухват Југославије и Румуније. Систем је коштао око 400 милиона долара, а електропривреде двију земаља су добиле 5,6 милијарди киловат-часова струје годишње.

1974. – Социјалдемократа Хелмут Шмит постао канцелар Западне Њемачке послије оставке Вилија Бранта.

1975. – Јапанка Јунко Табеи постала прва жена која се попела на највиши свјетски планински врх – Монт Еверест.

1984. – Умро амерички писац Ирвин Шо, чија се проза одликује снажном драматичношћу, друштвеном свијешћу и живим дијалогом. Борио се у Другом свјетском рату као амерички војник у Европи и Африци. Дјела: романи „Млади лавови“, „Луси Краун“, „Двије седмице у другом граду“, „Гласови љетњег дана“, „Просјак и лопов“, „Богаташ и сиромах“, „Хљеб на водама“, „Вече у Византији“, „Врх брда“, збирке приповиједака „Морнар са Бремена“, „Добродошли у град“, „Мјешовито друштво“, „Љубав у мрачној улици“, „Пет деценија“, „Бог је био овдје, али је отишао раније“, „Шапутања у Бедламу“, драме „Сахранити мртве“, „Опсада“, „Љубазни људи“, „Повлачење у задовољство“, „Синови и војници“, „Убица“, путопис „У друштву делфина“.

1990. – Умро амерички пјевач, играч и глумац афричког поријекла Семи Дејвис, један од највећих забављача 20. вијека.

1991. – Прва жена премијер у историји Француске, социјалиста Едит Кресон, ступила на дужност.

1991. – Британска краљица Елизабет Друга постала први монарх који је говорио у Конгресу САД.

1992. – Серијом експлозија дигнут у ваздух војни аеродром код Бихаћа, један од најважнијих војних објеката ЈНА, чија је изградња коштала више од четири милијарде долара.

1995. – Јапанска полиција ухапсила вођу вјерске секте АУМ Шинрикјо Шока Асахару, на основу сумње да је организовао напад нервним гасом у токијском метроу 20. марта 1995. кад је 12 људи умрло, а више од 5.000 повријеђено.

1997. – Заирски предсједник Мобуту Сесе Секо напустио Киншасу, на којој су незадрживо надирали побуњеници, окончавши тако 32-годишњу аутократску владавину.

1997. – Умро италијански филмски режисер Ђузепе де Сантис, један од најзначајнијих представника филмског неореализма насталог у Италији у првим годинама по окончању Другог свјетског рата. Филмови: „Горки пиринач“, „Рим у 11 часова“, „Цеста дуга годину дана“.

2010. – Умро Хенк Џоунс, амерички џез пијаниста.

(Агенције)

На фотографији: Владислав Петковић – Dis