Догодило се на данашњи дан, 22. август

 

1485. – Енглески краљ Ричард Трећи погинуо у бици код Босворта у борби са трупама Хенрија Седмог, оснивача династије Тјудор. Тиме је окончан „Рат двају ружа“ – назван тако, јер је династија Ланкастра, са којом је Хенри Седми био у сродству, имала у грбу црвену, а династија Јорка бијелу ружу.

1567. – Шпански војвода од Албе Фернандо Алварес де Толедо, као војни намјесник Низоземске, започео владавину познату као „Албин терор“, чиме је распламсао ослободилачки рат, окончан ослобађањем од Шпаније и потом оснивањем Холандије.

1642. – У Енглеској почео грађански рат присталица круне и парламента, послије изјаве краља Чарлса Првог Стјуарта да су чланови парламента издајници, окончан 1645. поразом краља, који је на основу пресуде револуционарног суда погубљен 1649.

1848. – Рођен српски генерал лужичкосрпског поријекла Павле Јуришић Штурм, један од најистакнутијих српских официра у балканским ратовима и у Првом свјетском рату, веома заслужан за блиставе побједе српске војске над аустроугарском армијом у Церској и Колубарској бици. У српску војску је примљен 1876. као добровољац са чином поручника и већ се у српско-турском рату 1876-1877. истакао као командант Шабачког и Посавско-тамнавског батаљона. У српско-турском рату 1877-1878. веома успјешно је командовао Првим добровољачким пуком, потом Крајинским комбинованим пуком у борбама код Беле Паланке и Пирота. У српско-бугарском рату 1885. командовао је Шестим пуком Дринске дивизије, у Првом балканском рату 1912-1913. Дринском, а у Другом балканском рату 1913. Дунавском дивизијом. У Првом свјетском рату је 1914. као командант Треће армије примио први удар знатно надмоћније аустроугарске Пете армије и успорио њено напредовање, што је омогућило српским снагама да се прегрупишу за Церску битку. Трећом армијом је командовао и у Колубарској бици и на Солунском фронту до августа 1916.

1854. – Рођен српски краљ Милан Четврти Обреновић, током чије је владавине Србија стекла међународно признање као независна држава. Постао је кнез 1868, послије убиства кнеза Михаила Обреновића и у спољној политици се испрва ослањао на Русију. Под притиском јавног мњења објавио је 1876. рат Турској, који је 1877. неуспјешно окончан. Исте године је, под утицајем Русије, поново заратио с Турском, овог пута успјешно, па је Србија 1878. из рата изашла ојачана, добивши врањски, нишки, пиротски и топлички округ, а у јулу исте године на Берлинском конгресу и формално јој је призната независност. Због руске подршке Бугарској и Санстефанског уговора склопљеног у марту 1878. на штету Србије, ослонио се на Аустро-Угарску, с којом је 1881. закључио тајну конвенцију. Њоме се обавезао да неће радити против аустроугарских интереса у Босни и Херцеговини нити склапати споразуме с трећим земљама без претходног договора с Аустро-Угарском. Беч је заузврат гарантовао његов останак на пријестолу и дипломатску помоћ за ширење Србије ка југу, али је нагодба у народу схваћена као издаја националних интереса. Прогласио је 1882. Србију краљевином, а себе краљем, а 1883. је у крви угушио Тимочку буну. Кад се Бугарска 1885. ујединила са Источном Румелијом, објавио јој је рат да би заузео дио бугарске територије и тако вратио наводно поремећену равнотежу на Балкану. Постао је још непопуларнији послије неуспјеха у том рату, који је, уз то, неодлучно и невјешто водио, па је 1888. морао да прихвати либерални устав којим је Србија постала парламентарна монархија. Изазвао је незадовољство покушајем да изигра уставне одредбе, 1889. је абдицирао у корист малољетног сина Александра, а 1901. је умро у Бечу.

1859. – Због ратних неуспјеха, финансијског слома државе и отпора полицијском насиљу у свим крајевима Хабсбуршке монархије, цар Франц Јозеф Први смијенио је до тада свемоћног министра унутрашњих послова Александера Баха, чиме је окончана апсолутистичка и централистичка политика позната као „Бахов апсолутизам“.

1862. – Рођен француски композитор Клод Ашил Дебиси, творац музичког импресионизма и утемељивач модерне музике. Инспирисан симболизмом у поезији и импресионизмом у сликарству, стварио је властити музички језик и стил. Дјела: клавирска „Арабеске“, „Бергамска свита“, „Дјечји кутак“, „Естампе“, „Слике“, „Прелиди“, оркестарска „Поподне једног фауна“, „Ноктурно“, „Море“, вокална „Пет Бодлерових пјесама“, „Заборављене аријете“, „Галантне свечаности“, опера „Пелеас и Мелисанда“, камерна музика.

1864. – Потписана Женевска конвенција о заштити рањеника у рату, што је претходило оснивању Црвеног крста.

1891. – Умро чешки писац Јан Неруда, који је одиграо важну улогу у формирању чешког реализма и борби против малодушности сународника подлеглих њемачком културном утицају. Дјела: збирке приповиједака „Малостранске приповијетке“, „Арабеска“, „Жељезнички радници“, збирке пјесама „Прости мотиви“, „Космичке пјесме“, „Баладе и романсе“, „Пјесме на Велики петак“, есеји „Чешко друштво“, „Литература, позориште, ликовна умјетност и музика“, „Штетни правци“, „Модерни човјек и умјетност“.

1904. – Рођен кинески државник Денг Сисијан, познат као Денг Сјаопинг, главни архитекта привредних реформи и силовитог економског успона Кине крајем 20. вијека. Најмногољуднијом земљом свијета је владао од 1978, а с посљедње званичне руководеће функције повукао се 1990, али је његов пресудан утицај остао неспоран до смрти у јануару 1997.

1910. – Јапан послије пет година протектората над Корејом припојио ту азијску земљу. У јапанско-кинеском рату крајем 19. вијека Токио је преузео од Пекинга политички и економски утицај у Кореји.

1914. – Аустро-Угарска у Првом свјетском рату објавила рат Белгији.

1941. – Трупе нацистичке Њемачке у Другом свјетском рату допрле до Лењинграда, чиме је почела битка за град, завршена у јануару 1944. побједом Црвене армије. Током опсаде живот је, махом од глади, изгубило 620.000 становника Лењинграда.

1941. – Из затвора у Сремској Митровици у Другом свјетском рату побјегла 32 робијаша, махом комунисти. У бјекству кроз подземни канал помогао им је ученик средње техничке школе у Новом Саду – партизан с Фрушке горе Бошко Палковљевић – Пинки, касније проглашен за народног хероја, који их је одвео у партизански одред.

1942. – Умро руски балетски играч, кореограф и педагог Михаил Михајлович Фокин, реформатор класичног стила игре. Као кореограф је настојао да споји игру, музику и сликарство. Многе његове кореографије изводе се и сада: „Половецке игре“, „Шопенијана“, „Силфиде“, „Жар-птица“, „Петрушка“, „Франческа да Римини“, „Шехерезада“, „Сан о ружи“, „Смрт лабуда“.

1958. – Умро француски писац Роже Мартен ди Гар, добитник Нобелове награде за књижевност 1937. Вјерно је насликао француско грађанско друштво на почетку 20. вијека. Дјела: романи „Жан Бороа“, „Породица Тибо“ /11 књига, објављених између 1922. и 1940/, комедија „Тестамент чича-Лелеа“, цртице из сељачког живота „Стара Француска“.

1971. – Предсједника Боливије генерала Хуана Хосеа Тореса Гонсалеса у војном удару је оборио пуковник Уго Бансер Суарес.

1978. – Умро предсједник Кеније и публициста Џомо Кенијата, један од најистакнутијих афричких бораца против колонијализма. Био је предсједник Кенијског афричког савеза који је 1963. изборио независност земље од Велике Британије, затим премијер, а од 1964. шеф државе. Дјела: „Према планини Кенији“, „Кенија, земља сукоба“, „Мој народ Кикују“, „Харамби“, „Џомо Кенијата – патња без горчине“.

1985. – На аеродрому у Манчестеру погинуло 55 људи британског путничког авиона „боинг 737“, који се запалио пошто је пилот морао да одустане од полијетања.

1995. – Парламент Етиопије изабрао Негаса Гидаду за шефа државе, која је добила нови назив – Савезна Демократска Република Етиопија.

1996. – Конференција 61 државе у Женеви о разоружању окончана неуспјешно пошто је Индија блокирала споразум о свеобухватној забрани нуклеарних проба.

2006. – Руски авион са 170 путника и чланова посаде срушио се у источном дијелу Украјине, послије неуспјешног принудног слијетања.

(Агенције)

На фотографији: Милан Обреновић