Треба ли БиХ опорезивати екстрапофит банака?
Иако још нема збирних извјештаја за прву половину године, судећи према појединачним извјештајима, банкарски сектор наставио је да убире рекордне профите, због чега се поставља питање треба ли Босна и Херцеговина ићи у смјеру појединих европских држава и додатно опорезовати профит банака, пишу Независне.
Раније, Шпанија и Мађарска додатно су опорезовале екстрапрофите банака, с тим да је Мађарска дефинисала да банке могу умањити и до 50 одсто своју пореску основицу тог једнократног пореза ако повећају куповину државних обвезница. Недуго након њих, Италија је донијела одлуку да ће додатно опорезовати „прекомјерну“ добит банака по стопи од 40 одсто, а од тог новца смањивати порез и помоћи оне који купују прву некретнину. Под великим притиском и негодовањем банака, Италија је касније то ублажила, али је свакако додатно опорезовала екстрапрофите банака.
И у Влади Хрватске разматрају могућност додатног опорезивања банака, а у њиховом Министарству финансија рекли су да анализирају ситуацију и разматрају низ мјера, укључујући и оне из подручја пореске политике.
Када је ријеч о Босни и Херцеговини, прошле године забиљежена је рекордна добит банака када је први пут премашила пола милијарде КМ. Тачније, та добит износила је 502 милиона КМ и за чак 22,8 одсто била је већа него годину раније. У БиХ још увијек нема збирних извјештаја за прву половину ове године, међутим, поједине банке које су изашле са својим подацима наставиле су са растом профита и готово је сигурно да ће он у овој години бити много виши од пола милијарде КМ.
Стручњаци у БиХ су у вези с евентуалним додатним опорезивањем екстрапрофита банака поприлично подијељени. С једне стране су они који кажу да је то потребно урадити, док с друге стране поједини тврде да то није добро јер нам требају банке са вишком капитала које ће бити спремне да одговоре будућим изазовима.
„Потребно је додатно опорезовати било који сектор који остварује екстрапрофит. Или, у случају банака, погледати која је структура тих профита и онда мјерама то онемогућити. Ако су ти профити од камата, треба их ограничити и онемогућити раст привременом мјером. Очито је да се нешто превише наплаћује, мислим да није извор тог профита у каматама већ у неким другим стварима“, рекао је Игор Гавран, економски аналитичар.
Он каже да, осим банака, власти треба да сагледају и друге секторе, као што је малопродаја, која такође убире огроман профит или перадарска индустрија, која је у једном периоду говорила да пропада, да више не може да ради, а када су изашли са финансијским извјештајима, видјели смо да једна фирма има профит од преко 20 милиона КМ.
Такође, Гавран истиче за „Независне новине“ да је профит банака, с обзиром на њихове активности, заиста висок и да за евентуално додатно опорезивање имамо потврде из праксе.
С друге стране, економиста Саша Стевановић каже да додатно опорезивање банкарског сектора није добро, али да оно што се дешава у региону и Европи на том питању треба искористи на начин да се пошаље порука и код нас оснују нове банке.
„Компромис је и ако кажемо нећемо опорезовати вашу добит, али од вас очекујемо да се дивиденда не исплаћује у неком наредом периоду. Стимулација раста плата у претходном периоду ипак је довела до пораста кредитне активности и монетарна затезања су ишла наруку већој добити. Већу добит и већи капитал који имате искористите као инструмент да путем веће адекватности капитала финансирате привреду“, рекао је Стевановић за „Независне новине“.
Он наглашава да треба послати и поруку да банкарски сектор буде заштита привреди од неуравнотежених монетарних и трошковних удара и да то што нећемо увести опорезивање повећаних профита да то радимо да заштитимо макроекономску стабилност система на евентуалне будуће шокове.
„Вријеме које је пред нама је вријеме изазова и шанси за економију. Економији требају савезници, а савезници са новцем су увијек добродошли“, рекао је Стевановић.
(Извор: Независне)