Словеначки језик услов за продужење радне и боравишне визе – нови изазов за раднике из БиХ у Словенији

 

Страни радници ускоро неће моћи да продуже радну и боравишну визу у Словенији уколико не владају словеначким језиком, бар на почетном, А1 нивоу, пише Српскаинфо.

Исто важи и за одрасле чланове породица радника, док је за стално пребивалиште, уз пет година непрекидног легалног боравка у земљи, неопходан и сертификат А2 из словеначког.

Све ово вриједи, наравно, и за раднике из БиХ, а изузетак су само „нови“, који први пут траже папире. Већ за друго продужење визе, радне и боравишне дозволе, неопходно је минимално знање језика.

Затечени новинама иако су били упозорени

Нове одредбе Закона о странцима Републике Словеније на снагу ступају већ 27. априла. С обзиром на то да се рок примакао, потенцијални полазници бесплатних почетних курсева из словеначког више немају времена за тромјесечну обуку уколико им виза истиче крајем априла или у мају.

Многи радници су затечени овим новинама, мада их синдикати у Словенији одавно упозоравају да ће измјене закона, усвојене прошле године, у априлу ступити на снагу.

Проблем је што већина радника из БиХ на раду у Словенији нису чланови синдиката, нити су упознати са својим правима. То што, најчешће, не знају ни основе словеначког, само додатно погоршава њихов положај.

Из Независног синдиката радника Словеније, који се годинама бори за заштиту права радника из бивших југословенских република, упозоравају да се радници синдикату обрате најчешће кад већ имају велики проблем и кад је за рјешење касно.

 – Најбоље би било да се прво јаве нама, па тек онда послодавцу. Ми знамо ваш језик, читамо ћирилицу и спремни смо да помогнемо сваком раднику, не само у заштити радних права, него и у пословима с јавном управом – каже за Српскаинфо Мојца Жиберт, правница у Независном синдикату радника Словеније.

Потписују и бјанко папире

Она подсјећа да, по члану 13. Устава Словеније, странци који живе у дежели имају иста права као и држављани Словеније, али да многи радници нису тога свјесни, нити су у стању да „конзумирају“ своја права.

 – Они потписују уговоре о раду и друге документе које не разумију, а многи су спремни да потпишу и бјанко папире и тиме себе доведу у крајње неповољан положај – каже Жибертова.

Душан Перш, генерални секретар овог синдиката, упозорава и на бројне примјере „социјалног дампинга“ према радницима из БиХ.

 – Посебан проблем код возача камиона јесте тај што они потписују уговор о раду на минималац од око 800 евра. Истина, послодавци им исплаћују дневнице, па шофери зараде више од 2.000 евра, али кад је у питању остваривање неких права, те дневнице се не рачунају – каже Перш.

Рад на црно

Примјера ради, радник који жели да, након двије године рада, у Словенију доведе супругу и двоје дјеце мора имати плату од најмање 1.160 евра. Закон децидно наводи да се „остале накнаде“ не рачунају у средства неопходна за издржавање породице у Словенији.

У овом синдикату упозоравају и на друге облике кршења радничких права, а у посљедње вријеме је, тврде, учестало довођење радника из БиХ на „пробни рад“ у угоститељству.

– То је, напросто, рад на црно. Држе их по два-три мјесеца, колико ти људи могу боравити у ЕУ без визе, а онда их пошаљу кући и доведу друге конобаре, куваре или чистачице, па и њих држе непријављене – каже Перш.

Процјењује се да у Словенији ради више од 30.000 радника из БиХ. Република Словенија је само у 2022. години, закључно са 30. новембром, издала 17.154 радних дозвола за држављане БиХ, од чега 10.972 дозвола за ново запошљавање.

Огромна већина њих није у синдикатима. Неки вјерују да их неправда, од које су побјегли из БиХ, неће задесити у овој „уређеној европској земљи“, а други су убијеђени да „газда има право да у својој фирми ради шта хоће“.

Из Савеза синдиката Републике Српске поручују да већ годинама настоје да, кроз регионалну синдикалну сарадњу, заштите права наших радника у Словенији и другим земљама.

Избјегавају учлањење у синдикат

Од 2011. Савез синдиката РС сарађује са Савезом слободних синдиката Словеније, који је највећа репрезентативна синдикална централа у Словенији. Сарадња је, подсјећају, почела кроз Регионални синдикални савјет „Солидарност“, чији су оснивачи репрезентативни савези синдиката из свих држава бивше Југославије.

Захваљујући управо синдикалној сарадњи, страни радници у Словенији данас имају знатно виши ниво права него прије 10-ак година.

 – Наша два савеза су апеловала небројено пута на раднике да се приликом запошљавања у Словенији обрате синдикату Словеније и учлане у синдикат, али таквих случајева је врло мало – поручују из Сектора за међународну сарадњу СС РС.

Додају да се радници се не учлањују у синдикате до настанка проблема и да то није пракса само код наших радника запослених у Словенији, него и у региону, па и у матичним земљама радника.

 – Додатни разлог за слабу синдикализацију је и то што многи наши радници користе Словенију као одскочну даску за одлазак у друге земље ЕУ – кажу у Савезу синдиката РС.

На врата синдиката куцају када је већ касно

Лејла Чаушевић-Сућеска, из Одјела за међународну сарадњу Савеза самосталних синдиката БиХ, подсјећа да је посљедњих година стопа синдикалне организованости радника широм свијета у сталном опадању, те да ни регион ни Словенија нису изузетак. Посебан изазов је, истиче, заштита права радника и радница из БиХ у Словенији и у циљу њихове заштите и ССС БиХ већ годинама сарађује са Савезом слободних синдиката Словеније.

 – Захваљујући тој сарадњи прије неколико година смо успјели да заштитимо права групе наших радника у Словенији, који су им се обратили за помоћ – каже она.

Проблем је, међутим, што се радници синдикатима често обрате тек кад је већ прекасно за кориштење неких од механизама заштите.

– Апелујемо на раднике и раднице из БиХ који раде у Словенији или траже посао у овој земљи, да се укључе у чланство тамошњих синдиката и тиме осигурају себи помоћ и подршку, уколико им она буде потребна. Ми из СССБиХ смо ту да им дамо потребне информације и контакте – каже Лејла Чаушевић-Сућеска.

(Извор: Српскаинфо)