Поскупљење струје ће нас скупо коштати: Треба очекивати скок цијена хране и других роба у Српској

 

Због поскупљења струје за домаћу привреду већ почетком сљедеће године треба да очекујемо скок цијена хране из домаће производње, али и других роба у Српској. На ово упозоравају из Уније удружења послодаваца Српске, нагласивши да је међу привредницима већ завладала узбуна како због поскупљења струје, тако и због подизања цијене мрежарине.

Прескупа мрежарина

Подсјетимо, мегават струје привредници тренутно плаћају 53 евра, а од сљедеће године коштаће их 65 евра.

 – Сматрамо да је неоправдано подигнута цијена мрежарине за 37 одсто, па сад РС има вишу мрежарину него Словенија. То ће се, уз поскупљење струје, сигурно негативно одразити на цијене финалних производа, јер износ поскупљења уопште није занемарив – наглашава за Српскаинфо предсједник ове уније Саша Тривић.

Објашњава да се учешће струје у производњи разликује од гране до гране.

 – У пекарству, струја је учествовала са четири, а сад ће учествовати са седам одсто, што није мало. Кад се све сабере, трошкови струје су нам отишли 70 одсто. Чињеница је да доста хране увозимо, али ће поскупјети оно што овде производимо, попут хљеба, млијека, меса и дугих прехрамбених роба – упозорава Тривић.

Учешће струје у производњи

Из Привредне коморе РС поручују да ће највише бити погођена предузећа која у производњи користе велику количину струје.

 – Евентуална поскупљења роба у Српској зависи од тога колико је учешће струје у производњи. Код неких предузећа оно је три одсто, негдје пет, а негдје 15-20 одсто. Ако је значајније учешће струје у производњи, та предузећа ће овај трошак морати да укалкулишу у цијену производа. А највеће учешће струје у производњи у РС биљеже Р-С Силикон Мркоњић Град, Арцерол Митал Приједор, Алумина Зворник, Дубикотон Козарска Дубица, Спортек Котор Варош, Тропик – који огромну количину струје користи за гријање, односно хлађење и климатизацију – каже за Српскаинфо предсједник ове коморе Перо Ћорић.Кад је ријеч о храни, ако у њеној производњи струја не учествује пуно, дио поскупљења ће се, како каже, пребацити на потрошаче, а дио ће предузећа компензовати из свог пословања.

 – Имамо ситуацију да су произвођачи хљеба већ повећали цијене својих производа. Подсјетио бих да су инфлацију подигле робе широке потрошње, односно храна, која је поскупјела за 30 одсто, док је превоз поскупио за око 35 одсто. У наредној години треба зауставити повећање цијена роба широке потрошње, а инфлација се може обуздати ограничењем маржи на одређене производе – објашњава Ћорић.

Суфицит у производњи струје

Наглашава да предузећа која послују на ино тржишту тешко могу да повећају цијене својих производа.

– Она ће поскупљење струје за прерађивачку индустрију, која је углавном оријентисана према извозу, морати да компензују из свог пословања, односно на терет текуће ликвидности, да не би изгубили послове које имају – каже Ћорић.

Додаје да је Српска једна од ријетких земаља која има суфицит у производњи струје.

– Дакле, задовољавамо сопствене потребе и једним дијелом извозимо струју. Зато је било логично да она у РС буде најјефтинија у односу на окружење, јер је то наша компаративна предност. Струја је јавно добро, које треба да буде и у функцији привреде и у функцији друштва – поручује Ћорић.

Компромис

Ћорић наглашава да смо у години када је енергетска криза достигла свој врхунац.

 – То је имало рефлексију на уговарање цијена за наредну годину, између остале, привреде и Електропривреде Републике Српске. Гледали смо интересе и једних и других, и 65 евра по мегават сату је нешто што је у овом тренутку компромис, који можда није задовољио ни једне ни друге. То је за ЕРС можда мало, али смо морали водити рачуна о осталом дијелу привреде – истиче Ћорић.

(Извор: Српскаинфо)