„Зауставите одлазак студената из Српске, дајте им стипендије и кредите“ – професори забринути одласком младих на студије у иностранство

Матуранти који треба да упишу факултет, школовање у све већој мјери настављају у некој од земаља окружења, у жељи да тамо остану да живе и раде. То значи да Српска остаје не само без младих и перспективних људи, него и оних који ће, умјесто овдје, у туђини засновати породице и поправити демографску слику тих држава, док је она код нас више него забрињавајућа, пише Српскаинфо.
Један од разлога овако песимистичног сценарије је, како тврде наши саговорници, то што се надлежни не баве овим проблемом.
– Наша дјеца, односно њихови родитељи, мисле да су програми који се изучавају тамо бољи, те да се са тим факултетима лакше налази посао. Чињеница је да је на тамошњим факултетима квалитетнији практични дио наставе, што свршене студенте чини оспособљенијим за посао којим су одлучили да се баве, а што, наравно, пуно значи – истиче социолог Иван Шијаковић.
Објашњава да млади са ових простора желе што раније да оду, јер овдје не виде неку перспективу за живот.
– Занимљиво је да су раније више ишли тек кад дипломирају, а сада већ по завршетку средње школе. Тако ће бити све док држава не уведе стимулативне мјере, које би те младе људе опредијелиле да остану овдје. Јер, њиховим одласком, ми не губимо само младе и образоване, него и људе који би овдје заснивали породице и колико-толико ублажили демографско осипање – упозорава Шијаковић.
Наглашава да би држава морала да реагује и младим људима који су на прагу уписа на факултет обезбиједи или стипендије или студентске кредите.
– Стипендије би ишле за оне изузетне, с тим да се могу обавезати да, кад заврше факултет, овдје раде онолико година колико су примали стипендију. Они који би добили студентски кедит, могли би да га враћају кад се запосле – каже Шијаковић.
Професор Миодраг Живановић каже да људи не желе одвје да студирају не само због спорног квалитета образовања, него због, генерално, затворености друштва.
– Та дјеца траже једно отворено друштво, а не живот у сјенци политичких игара. Ако желе било какву едукацију, траже је вани. Бјеже главом без обзира и постају држављани других земаља – истиче Живановић.
На питање шта урадити да се овакво стање бар заустави, наглашава да се ништа не може урадити преко ноћи, те да озбиљна реформа образовног система подразумијева дугорочне планове.
(Извор: Српскаинфо)