Колапс могућ опет, електроенергетска мрежа јако лоша

 

Недавни енергетски колапс који је погодио већи дио Балкана, изненадио је и забринуо становништво. Застој у напајању електричном енергијом изазван испадом далековода у Црној Гори и Албанији, што је за посљедицу имало преоптерећење осталих мрежа, могао би да се понови, кажу у ресорном министарству.

Стање енергетских мрежа у БиХ, није на завидном нивоу. За све је, кажу, крива политика.

Колико је струја драгоцјена, схватимо тек онда када се десе прекиди, а забринутост расте када схватимо да је погођено неколико држава.

Недавни енергетски колапс навео нас је да се запитамо у каквом је стању електроенергетска инфраструктура у БиХ и да ли је овако нешто могло да се спријечи. Утјеха не стиже ни  из ресорног министарства, гдје кажу да овакав колапс може да се понови. За лоше стање, кажу, крива је политика.

„Ми смо оцијенили да нас Електропренос, као преносна компанија има потребу да ради далеко брже на развоју преносних капацитета, на рјешавању неких техничких питања, као што је уградња пригушница, које могу да утичу на различите напонске нивое, који се одражавају директно на преносу мрежу, зависно од тога који је то напонски ниво и далеководи којима они управљају.

То су озбиљне инвестиције и не само једно, ове пригушнице које сам поменуо, има и других врло важних подручја гдје они морају да инвестирају далеко брже. Наш Електропренос нажалост дуги низ година је блокиран из политичких разлога“, каже министар енергетике и рударства у Влади Републике Српске Петар Ђокић. 

Застарјелост система снабдијевања грађане кошта честих прекида у напајању струјом. Дотрајали термоблокови са честим искакањима, лоша преносна мрежа, могли би да доведу до тога да морамо увозити електричну енергију по високим цијенама, уколико се не буде улагало у инфраструктуру, сматрају стручњаци.

Да би се улагање остварило, портебно је политичко залагање.

„Ако говоримо о колапсима система, они се знају дешавати и они овисе наравно о преносним системима. С друге стране ту су и политички разлози, прије свега због непровођења и недоношења одређених политика, неинтегрисања у Европску унију, јер је ово јединствено економско тржиште, јединствен енергетски простор и видјели смо колико зависимо једни од других, а електрична енергија тече у милисекундама, тако да врло јесноставно се преноси.

Дакле застарјелост мреже, неулагање у нове производне капацитете неправовремено балансирање и флексибилност мрже, доводи до колапса“, истиче стручни консултант за енергетику Нихад Харбаш.

Поред лоше инфраструктуре, БиХ касни и са усвајањем Правила за приступање Енергетској заједници Европе, због чега би грађани могли да плаћају високе таксе. Приступање овој заједници значило би већу сигурност.

„Босна и Херцеговина је највећи извозник електричне енергије у Европи и у њеном је интересу да стабилизује услове везано за испоруку електричне енергије, то јест извоз, како би осигурала даљи континуирани извоз електричне енергије, највећи у Европи.

Није тајна да је рок за то прилагиђавање истекао у децембру 2023. године, и да смо у закашњену одређеном што се тога тиче. Ми нисмо на добром путу у постизању тог цилља спајања тржишта до краја 2025. године.

Управо оно што ће бити резултат ових кашњења и неотклањања тих недостатака и неубрзавања акција по том питању, онај крајњи резултат ће бити да ће се уствари плаћати велике таксе на емисије штетних гасова при извозу електричне енергије“, каже директор Енергетске заједнице Артур Лорковски.

И поред обиља природних ресурса, уколико се домаћи политичари не договоре, стују ће грађани плаћати много скупље, тврде упућени. 

(БН) Фото: БН