„Највећи удар на слободу медија од рата“ Власт у Српској враћа клевету међу кривична дјела, шта кажу новинари, а шта правници

 

Ово је заиста забрињавајуће, ово је највећи удар на слободу медија од завршетка рата до данас.То за Српскаинфо каже Синиша Вукелић, предсједник Клуба новинара Бањалука, коментаришући јуче утврђени нацрт измјена и допуна Кривичног законика Републике Српске у који је уведена клевета као кривично дјело, пише Српскаинфо.

Затворскх казни нема, али су новчане драконске.

– Значи, нећемо затварати новинаре, али хоћемо медије у којима раде ти новинари. Дакле, имамо први проблем због тога што је криминализована клевета, а други што су изузетно високе новчане казне. Ако су хтјели само подићи новчане казне, зашто све није остало у домену прекршаја? Очигледно је циљ власти да се може покретати кривични поступак против медија, проводити истрага, плијенити рачунари ли друга опрема. И оно што забрињава је та ароганција да није прошло ни 10 дана након привођења колеге Николе Мораче и одузимања телефона. То показује да они уопште не ослушкују глас медија, да их није брига – додаје Вукелић.

Подсјећа да су Клуб новинара, Удружење БХ новинари, Вијеће за штампу и онлајн медије и Европска федерација новинара већ приликом најаве криминализације клевете упозорили да је то неприхватљиво.

 – Друго што је забрињавајуће да је министар Букејловић слагао медијску заједницу рекавши да тек припрема план рада министарства за ову годину и да још нису разматрали да овај закон буде у плану рада. А, ако буде, да ће консултовати медијску заједницу. Ни једно од тога очигледно није тачно. Или је министар Букејловић био искрен, а неко му је донио текст и ставио на сто да га усвоји и образлаже – каже Вукелић.

С друге стране, један од најважнијих аргумената власти у Српској јесте чињеница да и унутар ЕУ постоје бројне државе у којима је на сличан начин клевета уведена као кривично дјело. Вукелић каже да то јесте тачно, али да се то у ЕУ „примјењује рјеђе него што се код нас примјењује смртна казна“.

 – Поред тога, ако већ са стола ЕУ бирају прописе који уређују медијску сцену, онда су требали узети и неке друге прописе попут веће транспарентости рада власти, подизања медијске писмености, деполитизације јавних сервиса, формирање државних фондова за финансирање истраживачког и објективног новинарства, закона о транспарентном власништва у медијима и низ других закона који су потребнији и хитнији за доношење од овога што су изабрали за себе – поручује Вукелић.

Неравноправни грађани

Уколико би клевета у Републици Српској постала кривично дјело, грађани Српске били би у неравноправном положају у односу на оне који живе у Федерацији и Дистрикту Брчко, јер тамо клевета није криминализована. У преводу, постојала би неједнака права и обавеза у оквиру једне државе.

Ово је само још један у низу аргумената против измјена Кривичног законика Српске, кога је јуче утврдила Влада и упутила Народној скупштини на усвајање.

– Ко увриједи другога казниће се новчаном казном од 5.000 до 20.000 КМ. Ако је то учињено путем штампе, средстава јавног информисања, на јавном скупу због чега је увреда постала доступна већем броју људи, казна је од 10.000 до 50.000 КМ – објавио је министар правде, Милош Букејловић, образлажући измјене у КЗ РС у који су уведена нова кривична дјела против части и угледа, односно кривично дјело увреде и клевете.

Дакле, није враћена затворска казна, која је постојала у Закону о клевети РС до 2001, али су новчане казне вишеструко веће. Међутим, буде ли КЗРС измијењен на предложени начин, биће то корак уназад у односу на период када је БиХ била прва земља Западног Балкана која је декриминализовала клевету.

Јавност, а нарочито новинарска и правна заједница, спремају адекватан одговор, али и јавну расправу у којој би биле разјашњене многе ствари: Колика је одговорност медија који преносе увреду, а колика оних који је изговоре? Шта је увреда, а шта не? Шта ћемо са постојећим одредбама у Закону о клевети? Шта ћемо са готово идентичном одредбом у Закону о јавном реду и миру РС, која каже: Ко грубим вријеђањем другог лица на политичкој, вјерској или националној основи или другим безобзирним понашањем изазове осјећање физичке угрожености или узнемирености грађана казниће се новчаном казном од 200 КМ до 800 КМ.

Адвокат Александар Јокић каже да су, судећи према оном што је министар Букејловић представио, ова законска рјешења баш оно што је најавио предсједник Српске, Милорад Додик, а чега су се медији прибојавали.

 – Увођењем клевете преко медија као квалификованог облика кривичног дјела, за које су прописане драконске казне, заправо се реализује цензура и стварање страха код медија који би извјесно могао довести до аутоцензуре. Начин на који се ово ради представља вулгаризацију права и одсуство адекватног познавања прописа. Како и сами знате, Законом о јавном реду и мору већ је прописано да су увреде прекршаји, и то „грубо вријеђање“. Па, ако је грубо вријеђање прекршај, какво је онда вријеђање потребно за кривично дјело?! Види се да се радило без озбиљних и ширих консултација, те да је основни циљ ових измјена политичке природе – упозорава Јокић.

Како је сада?

У Закону о заштити од клевете у РС из 2001. дефинисано је да је свако пословно способно лице одговорно за клевету уколико проузрокује штету угледу физичког или правног лица изношењем или проношењем изражавања нечег неистинитог, идентификујући то лице трећем лицу, ако је то лице проузроковало штету у својству аутора, уредника или издавача изражавања, или у својству лица које је на неки други начин ефикасно контролисало садржај тог изражавања, као и правно лице које је објавило изражавање. То лице је одговорно за изазвану штету ако је намјерно или усљед непажње изнијело или пренијело изражавање.

Међутим, када се изражавање односи на питања од политичког или јавног интереса, ово лице је одговорно за изазвану штету изношењем или проношењем изражавања ако је то лице знало да је изражавање неистинито или је непажњом занемарило неистинитост изражавања. Исти стандард одговорности примјењује се ако је оштећени био или је јавни службеник или је кандидат за функцију у јавном органу и ако врши, према општем схватању јавности, значајан утицај на питања од политичког или јавног интереса.

Према овом закону за клевету се не одговара ако се ради о изражавању мишљења или када је изражавање у суштини истинито; ако је лице које је наводно проузроковало штету било по закону обавезно износити или проносити изражавање, или износити или проносити изражавање у току законодоносилачког (законодавног), судског или управног поступка и ако је изношење или проношење изражавања било разумно.

Директор Бањалучког центра за људска права, Дејан Лучка, у анализи ове проблематике истиче да међународни стандарди људских права стоје на фундаменту који каже да клевета у оквиру кривичног закона представља озбиљну опасност слободи изражавања, највише због самих казни које могу бити изречене.

У нашем систему Устав БиХ прописује да сва лица на територији БиХ треба да уживају право на слободу изражавања, док Устав Републике Српске јемчи свима слободу јавног изражавања мишљења.

– Европски суд за људска права континуирано се у својој пракси, као нпр. у случајевима Мариапори против Финске, Мика против Грчке или Руоканен и други против Финске, позива на документе Савјета Европе, и у складу са тим подстиче државе чланице чији прописи предвиђају затворске казне за клевету да их укину без одлагања – подсјећа Лучка.

Како каже, велики проблем у цјелокупној причи око клевете у оквиру Кривичног законика представља и степен зависности тужилаштва и судова од политике и политичара и ширина корупције која постоји у њима. Наиме, правосуђе у цијелој БиХ свакодневно се носи са мноштвом проблема који, у очима јавности, стварају слику о лошем, неефикасном и корумпираном систему који је повезан са остатком рђавог државног механизма.

– У прилог томе говори и истраживање које сам спровео 2019. године. У њему је на питање „Да ли сматрате да је БиХ боља или гора од држава које су настале распадом бивше Југославије када је у питању владавина права?” одговор дало више стотина испитаника из БиХ и оних који су се одселили из БиХ. Да је БиХ гора од сусједних земаља сматрало је 64,44 одсто одсто испитаника у БиХ, а исти став је имало и 77,21 одсто оних који су се одселили из БиХ. Девалвирање осјећаја да се у БиХ може добити праведна пресуда у било ком поступку довела је до тога да све мање људи сматра да је судска власт независна – подсјећа Лучка.

(Извор: Српскаинфо)