Саботажама пресијецају и посљедње везе Европе са Русијом

Саботажама пресијецају и посљедње везе Европе са Русијом

 

Рат између Украјине и Русије све више је рат између Вашингтона и Лондона с једне стране, и Москве с друге стране, у ком се попут сендвича налази несрећна Европа предвођена инструисаним ликовима попут Јосепа Борела и Урсуле фон дер Лајен.

Цртају се нове мапе, границе и зоне утицаја, а подизање “жељезне завјесе” према истоку прати и насилно и неприродно пресијецање и свих “енергетских веза” Европе, односно Њемачке са Русијом, те стварање услова за уплив “нових играча” не терен са ког су Руси прво санкцијама, а онда и разним саботажама готово у потпуности протјерани.

У тим геополитичким играма Украјина је искоришћена и злоупотријебљена за “коначни обрачун” са Русијом. Онда је тај план у ходу дорађен, те је један од циљева сада и успостављање потпуне контроле над европским континентом. Како у политичком, тако и економском погледу.

Све више се показује и како излазак Велике Британије из ЕУ није био нимало случајан, баш као ни гурање Украјине у НАТО. Све је посложено и осмишљено у Лондону, чија је игра прихваћена у Пентагону након доласка на власт Џоа Бајдена и његових “јастребова”.  

На десетине хиљада цијеви и најмодернијег наоружања се из земаља чланица НАТО-а и даље шаље на адресу Кијева, уз поруку: “Издржите”. У исто вријеме Вашингтон и Лондон су преко својих марионета из Брисела присилили земље Европске уније да уведу ембарго на руску нафту и гас. Како би осигурали да се те везе не обнове због све теже енергетске кризе и чешћих вапаја и позива на разум, сада се пресијецају и све физичке енергетске конекције између Европе и Русије. За сваки случај.

Упозорења

Амерички политичари никада нису крили да им руски гасоводи у Балтику нису по вољи, јер је на тај начин створена енергетска зависност од Русије. Предсједник Џо Бајден је о томе говорио још прије почетка рата у Украјини.

– Ако Русија изврши инвазију на Украјину, “Сјеверни ток 2” неће више постојати. Ми ћемо га окончати. Обећавам вам да ћемо бити у стању да то урадимо – упозорио је тада амерички предсједник.

Савјетница украјинског министра енергетике Јелена Зеркаљ изјавила је у мају да Кијев има полуге за притисак на поједине европске земље, а то је цијев нафтовода “Дружба” која иде преко украјинске територије и са којим би, како је рекла, “могло нешто да се деси”.

Мајкл Рубин, бивши официр Пентагона, 30. септембра је у својој анализи истакао да би амерички предсједник требало да “убије гасовод ‘Турски ток’ како би промовисао ‘трансатлантску енергетску безбједност’“. Тај гасовод је, како је истакао, лоша идеја као и “Сјеверни ток”.

Нажалост, све ове пријетње све више се остварују. Први на удару “диверзаната” нашли су се крајем прошлог мјесеца руски гасоводи у Балтичком мору – “Сјеверни ток” један и два. Иако нико није преузео одговорност за терористичке нападе на гасоводе, постаје јасно да је то дјело руку једне од држава заинтересованих да нанесу штету Русији, али и Европи.

Трагови

Стручњаци у Данској и Шведској навели су да су успјели да открију трагове експлозива и евентуално још неке доказе који би могли указати на који је начин напад изведен, али и да ће починиоце бити тешко идентификовати, те да са резултатима истраге неће излазити у јавност.

Из Вашингтона су, очекивано, одбацили све оптужбе иако се касније испоставило да је амерички патролни авион “посејдон П-8А” надлетио данско острво Борхолм свега неколико сати послије подводних експлозија.

Руски предсједник Владимир Путин нема дилему да иза диверзије стоје поједине западне земље које, како је нагласио, желе да коначно поткопају и докрајче суверенитет Европе, ослабе њен индустријски потенцијал и преузму тржиште.

И поједини бивши западни обавјештајци сматрају да уништавање ових гасовода ни у ком случају не одговара руским интересима, посебно уколико се у обзир узме њихова могућа употреба у некој будућности, те да одговорне треба тражити на другим адресама. Они који указују да иза свега стоје одређене западне земље истичу да је НАТО био врло активан у водама око “Сјеверног тока” и прије почетка руске специјалне војне операције у Украјини. Пентагон је прије неколико година успио “изгубити” наоружани подводни дрон у околини овог гасовода. Откривено је ово након планиране визуелне инспекције “Гаспрома”, када је пронађен НАТО разарач подводних мина “сифокс”. Направа је пронађена на морском дну на дубини од 40 метара, готово директно испод постављених цијеви. Инцидент, који је у то вријеме имао ограничену медијску покривеност, довео је до кратког прекида испоруке руског гаса, док је дрон на крају извукла шведска војска.

Нове мете

Многи аналитичари сматрају да послије диверзије на гасоводима “Сјеверни ток”, није искључено да се неће презати ни од спречавања да руски гас у Европу стиже балканским краком “Турског тока”. Да је тако нешто и спремано, упозорили су из Русије наводећи како су недавно спријечили покушај саботаже овог гасовода, којим се до Мађарске допрема гас из Русије испод Црног мора и преко Балкана.

Да се нешто спрема, неки изненадни квар, могло би се наслутити и из вијести коју су пренијели поједини западни медији који су објавили да је оператор “Турског тока” из Холандије принуђен да обустави радове на одржавању и поправци тог гасовода због санкција ЕУ. У преводу, нико неће моћи да изврши поправку ако цијев буде неким случајем оштећена, уколико цури гас или ако се дио цјевовода распадне због “земљотреса”.

У Турској немају дилему о томе ко стоји иза саботаже у Балтичком мору, али и ко би могао да је изврши и на гасоводу “Турски ток”, због добрих односа Москве и Анкаре у области енергетике. Сматрају да је посљедњи потез Холанђана почетак пријетње са америчке стране.

Истичу како је све почело писмом америчког Министарства финансија упућеном турској индустријској и пословној асоцијацији. Послије су пријетили и турским банкама. Због тога су неке банке већ престале да користе руски платни систем МИР. Сада, како наводе турски медији, на мети су енергетски цјевоводи, а циљ је “подстакнути” Европу да склапа енергетске споразуме са САД, о чему свједочи и изјава бившег официра Пентагона Мајкла Рубинија.

Извођачи радова

Анализирајући посљедња дешавања у вези са све бескрупулознијим енергетским ратом на просторима Европе, политиколог Александар Павић каже како сматра да су за саботажу на “Сјеверном току” одговорне САД како Њемачкој не би пало на памет да направи неки, условно речено, сепаратни мир са Русијом или неки нови гасни аранжман.

Упозорава и да не треба да се заваравамо да тако нешто неће покушати и са “Турским током” јер би се на тај начин задао снажан ударац и економска штета Србији, Мађарској и Турској, које су на списку оних држава које још нису спремне да уведу санкције Русији и пресјеку грану на којој сједе.

За разлику од Павића, политички аналитичар Милош Лабан каже како је он увјерен да иза свега као “извођач радова” стоји једна “острвска земља”, цитирајући при томе Гандија: “Ако видите да се две рибе у мору свађају, знајте да их је посвађао неки Енглез”.

Експерт за енергетику Милош Здравковић каже да би уништавање и стављање ван употребе “Турског тока” имало далекосежније негативне посљедице по Европу, јер он ради пуним капацитетом и снабдијева европске земље, за разлику од “Сјеверног тока” у Балтичком мору.

Како је појаснио, уколико би неко желио да изврши саботажу и на овом гасоводу, то ће највјероватније урадити у Црном мору, на великој дубини, како би и саму поправку учинио готово немогућом јер, како је појаснио, у свијету постоје само двије компаније (у Швајцарској и Холандији) које би могле да изврше ову поправку.

И стручњак за безбједност Илија Кајтез сматра да је ова опасност реална, јер је “свијет постао глобалан, а рат тоталан”. Како је навео, постало је очигледно како су сва средства постала дозвољена, те да и овакви инфраструктурни системи постану “легитимна мета”.

Путеви новца

Стручњаци упозоравају како би као мета могао бити означен и нафтовод симболичног назива “Дружба” (“Пријатељство”). Ради се о руском нафтоводу дугом 4.000 километара, изграђеном још у вријеме Совјетског Савета, којим је Европа снабдијевана “црним златом”. Од стране пољских званичника недавно је поручено како је на “Дружби” примијећено цурење нафте, што је додатно појачало забринутост за енергетску безбједност Европе.

Нафтовод “Дружба” се, иначе, дијели на два крака од којих већи, сјеверни крак иде ка Пољској и Њемачкој. Том дионицом је пумпано око 490.000 барела нафте дневно посљедњих мјесеци. Јужним краком, који снабдијева нафтом Словачку, Мађарску и Чешку, пумпано је око 245.000 барела дневно. Иако је од стране пољских власти саопштено да се не ради о диверзији већ “несрећном случају”, оно што је интересантно јесте да је до “цурења” дошло на краку који води ка Њемачкој.

Да би се схватило коме највише одговара одређени сценарио и открили мотиви за неки чин, правило је да се прате трагови новца. Свјетска енергетска криза изазвала је незапамћен раст цијена гаса и нафте. И док државе троше милијарде евра за пакете помоћи грађанима, има и оних који задовољно трљају руке. Америчка нафтна компанија “Ексон мобил” објавила је како је остварила нето приход од чак 17,9 милијарди долара у другом кварталу, у поређењу са 4,69 милијарди долара у истом тромјесечју прошле године. Британски “Шел” је у другом кварталу више него удвостручио нето зараду, док је “Шеврон” остварио нето зараду од 11,6 милијарди долара. “Бритиш петролеум” је пак од априла до краја јуна инкасирао чистих 8,5 милијарди долара профита.

Ако овоме додамо и изјаву француског министра финансија Бруне ле Мера како се не смије дозволити енергетска доминација САД док Европска унија трпи, поручивши како је неприхватљиво да Вашингтон Европи продаје свој течни природни гас по четири пута вишој цијени од оне утврђене за америчке индустријалце. На крају је поручио и да “економско слабљење Европе није ни у чијем интересу”. Или можда јесте!?

Дигитална авенија

Након саботажа на цијевима гасовода “Сјеверни ток” појавила су се и многобројна питања и спекулације о наредној могућој мети диверзаната. Многи стручњаци упозоравају како би се и огромна мрежа подморских каблова који напајају глобални интернет могла наћи на удару. Уништавање ове “дигиталне авеније”, којом се преноси огромна количина информација, довело би до краха у функционисању финансијског тржишта и платног промета.

(Izvor: Glas Srpske)