U Tačijevoj optužnici ni reči o „žutoj kući”

SVIJET

U Tačijevoj optužnici ni reči o „žutoj kući”

 

Optužnica protiv Hašima Tačija, Kadrija Veselija, Redžepa Selimija i Jakupa Krasnićija u deset tačaka opisuje zločine nad Srbima, Romima i nelojalnim Albancima i ubistva počinjenih u logorima širom Kosova i na severu Albanije.

Svi su, kako se navodi, bili članovi Glavnog štaba OVK – Tači je bio politički komesar i zapovednik, Veseli šef obaveštajne službe, Selimi glavni operativac, a Krasnići zamenik komandanta i portparol.

Terete se za 98 ubistava i 407 nezakonitih pritvaranja.

Cilj tog zločinačkog udruženja, po optužnici, bio je postizanje i primena potpune kontrole nad celim Kosovom sredstvima koja su uključivala nezakonito zastrašivanje, zlostavljanje, podvrgavanje nasilju i uklanjanje onih koje su smatrali protivnicima.

Iz Haga je juče saopšteno da će se Tači pojaviti pred sudom 9. novembra u popodnevnim satima, dok je prvo izvođenje Krasnićija pred sud zakazano za prepodnevne sate istog dana.

Vaš Shooter!

Tužilac opisuje desetine događaja iz 1998. i 1999. godine u kojima su ljudi otimani na ulicama, u svojim kućama i odvođeni u logore širom Kosova, gde su teško zlostavljani, ispitivani, ponižavani i primoravani da priznaju saradnju sa srpskim vlastima i špijunažu.

Posmrtni ostaci nekih od tih ljudi su nađeni, ali mnogi nisu ni do danas. U verziji optužnice koja je javno dostupna uklonjena su imena žrtava, kako ljudi koji su ubijeni, tako i onih koji su se spasli iz ovih logora smrti. Javnosti su nedostupni i svi drugi podaci koji bi mogli da ukažu na identitete žrtava.

U optužnici na 63 strane uz tabelarni prikaz broja žrtava po logorima u kojima su bili zatočeni, opisani su svi zločini koji se ovoj četvorici stavljaju na teret. Tužilac Džek Smit označava ih kao ključne ljude OVK koji su komandovali svojim potčinjenima, raspolagali sredstvima i naređivali otmice i zločine.

Njihovi zarobljenici držani su u prostorijama bez dovoljno vazduha, grejanja, na kiši ili na hladnoći, bez dovoljno hrane, vode ili bilo kakve medicinske pomoći. Pritvarani su bez ikakvog obrazloženja, saslušavani, optuživani i mučeni ili ubijani. Porodice su se raspitivale o njihovim nestancima, ali su im pripadnici OVK govorili neistine.

O slučaju trgovine ljudskim organima, poznatom kao „žuta kuća”, u javno dostupnoj verziji optužnice nema ni reči. Ipak, opisani su do sada nepoznati i neistraživani događaji na severu Albanije, u Kukešu, Cahanu i Hasu. Iako se njegovo ime ne nalazi na optužnici, zanimljivo je da haško tužilaštvo pominje i Fatmira Limaja, opisujući zločine u logoru Klečka koje je naredio i događaje za koje je oslobođen pred pravosuđem Euleksa u Prištini, 2016. godine.

Opisana su pojedinačno prisilna dovođenja u logore Likovac, Jablanica, Lapušnik, Drenovac, Mališevo, gde su nađena tela nekih od ubijenih ljudi sa ranama od vatrenog oružja ili teškog premlaćivanja. O mnogima se ni do danas ništa ne zna.

Kada su se srpske snage približile logoru Lapušnik, pripadnici OVK izveli su 30 zarobljenika i podelili ih u dve grupe. Jedna grupa je tada oslobođena, dok su ljudi iz druge grupe likvidirani i njihova tela su nađena.

Opisan je slučaj dovođenja 11 Srba u Mališevo, gde su već bila dvojica pretučenih sunarodnika. I ovi ljudi su kasnije ubijeni.

Grupa uhapšenih u Opteruši i Retimlju prebačena je u Mališevo. Zatim su odvedeni odatle i ubijeni. Neki zarobljenici streljani su kod Volujka. U Bajgori kod Podujeva čovek je uhapšen i rečeno mu je da će biti ubijen ako ne prizna to što su od njega tražili. Poslednji put je viđen pod nadzorom OVK. U mestima Majanče i Potok zatvorenici su pritvarani u različitim periodima i tu su takođe nađena tela ubijenih. Jedan Rom je ubijen po naređenju Latifa Gašija u blizini Podujeva. Zatvorenici su zlostavljani i ubijani u logoru Klečka, gde je grupa ljudi, kako se navodi, ubijena po naređenju Fatmira Limaja i njihovi posmrtni ostaci su nađeni.

U mestu Kukeš u Albaniji u maju 1999. pripadnici OVK doveli su jednog čoveka u bivšu fabriku metala, gde su već bili drugi teško pretučeni zatvorenici. U zlostavljanju ovih ljudi učestvovao je, kako se navodi u optužnici, Sabit Geci. Početkom juna jedan čovek je ubijen, a drugi je umro od posledica premlaćivanja.

U mestu Cahan u Albaniji zatvorenici su držani na niskim temperaturama i na kiši, bez hrane i vode. Sabit Geci i drugi članovi OVK tukli su ih šipkama, kundacima, palicama za bejzbol, sekli su ih noževima, šutirali i palili im kožu. Pucali su u njih i davili ih. Jednom pritvoreniku su saopštili da je osuđen na smrt iako nikakvog suđenja nije bilo. Pritvorenici su mogli da vide i čuju ubijanja drugih ljudi i članova njihovih porodica.

Tehnički pregled – vaš „Euro petrol oil“!

Kidnapovanja, zlostavljanja i ubijanja bilo je i u logorima u Prizrenu, Orahovcu, Prištini, Glogovcu, Vitini, Uroševcu. U Orahovcu su pripadnici OVK upali u jednu kuću gde su čoveka pretukli pred njegovom suprugom, zatim su ih opljačkali i zapalili im kuću.

U bivšoj školi u Gnjilanu grupa Srba je teško pretučena pod optužbom da su počinili zločine nad Albancima. U bivšoj policijskoj stanici u Suvoj Reci držani su i mučeni srpski zatvorenici. U Novom Brdu čovek je prisilno ubačen u vozilo, a zatim pretučen pod neosnovanim optužbama.

Tehnički pregled – vaš Euro petrol oil!

Sva četvorica su, zaključuje tužilac Smit na kraju, odgovorni u okviru udruženog zločinačkog poduhvata za zločine koje su počinili njihovi potčinjeni. Oni su znali da su se zločini dogodili ili da će biti počinjeni i nisu ništa učinili da ih spreče, niti da krivce kazne.

Advokat Dragoljub Stanković, bivši zamenik tužioca za ratne zločine, smatra da je optužnica veoma ozbiljna i temeljna.


„Istraživani su i neki događaji kojima se srpsko tužilaštvo nije bavilo, kao ni prethodni tribunal. U optužnici se pominje da su okrivljeni članovi zajedničkog zločinačkog poduhvata poput onog u MKSJ, ali se njihova krivična odgovornost utvrđuje na osnovu individualne odgovornosti. Optuženi se terete za ratne zločine prema definiciji međunarodnog prava, po članu 14 zakona, u slučaju oružanog sukoba koji nije međunarodnog karaktera, za ozbiljna kršenja člana tri zajedničkog za četiri Ženevske konvencije od 12. avgusta 1949. godine.

Optuženi su za zločin protiv čovečnosti, za radnje preduzete kao deo šireg ili sistematskog napada uperenog protiv civilnog stanovništva, i to protivpravno zatvaranja civila, mučenje, ubistva, prisilni nestanak lica i druge nehumane postupke”, ukazuje Stanković.

(Izvor: politika.rs)