Rajna Dragićević, prof. Filološkog fakulteta u Beogradu: Deca govore jezikom rijalitija i kriminala

REGION ZANIMLJIVOSTI

Rajna Dragićević, prof. Filološkog fakulteta u Beogradu: Deca govore jezikom rijalitija i kriminala

 

Jezik prati stanje duha naroda koji njime govori, pa se u našem jeziku, naročito u leksici, ogleda svojevrsni kulturni prevrat izazvan društvenom zbiljom u kojoj su se promenili uzori.

Jezička zajednica počela je postepeno da se orijentiše u svojim jezičkim idealima na ekspresivni javni jezik sredstava masovnih informacija, a ne na jezik najboljih pisaca.

Nekada je svima bilo važno da besprekoran srpski jezik usvajaju čitajući književna dela, a danas se govornici odriču elitnog u kulturi i jeziku u korist opštenarodnog, neotesanog, niskog, agresivnog.

Ovako, dr Rajna Dragićević, profesorka na katedri za srpski jezik Filološkog fakulteta u Beogradu, odgovara na pitanje – zbog čega je status srpskog jezika u našem društvu na tako niskom novou.

Koliko novi načini komunikacije i različite neprimerene društvene pojave ugrožavaju srpski jezik i opštu kulturu govora, naročito kod omladine…

– Skoro sve nove reči, koje već nekoliko godina prikupljam iz štampe, imaju snažno pejorativno obeležje, jer su nastale za imenovanje pojava koje gledamo u gruboj svakodnevici rijalitija, uličnog kriminala i političkih obračuna. Vreme antikulture nalaže rušenje uzora, normi i mere. Pitanje pozajmljenica postalo je sporedno u odnosu na ogroman broj vulgarizama u javnoj komunikaciji, namerno kršenje gramatičke i pravopisne norme i svođenje svih stilova na neformalni, razgovorni.

Odnos prema srpskom jeziku ponajbolje se može videti u školi gde učenici imaju nedopustivo mali broj časova iz ovog predmeta. Predlažete da mu se u školama da natpredmetni status. Verujete li da će školski sistem na to pristati?

– Škola se, nažalost, sve više otuđuje od učenika jer u društvu nema dovoljno sluha i hrabrosti za ozbiljne reforme školskog sistema. Preko potrebne promene nije lako sprovesti jer je ozbiljan školski sistem dužan da se istovremeno kreće u dva smera – da neguje tradiciju i koncept konzervativnog obrazovanja, ali i da prati razvoj novih naučnih i tehnoloških dostignuća. Za uspešno sprovođenje oba ta smera neophodno je pojačati dečju prijemčivost za nastavne sadržaje, a uslov da se to postigne jeste razvijanje njihovih jezičkih sposobnosti. Ako deca ne razumeju udžbenički tekst ili predavanje svog nastavnika, a sve više je takvih primera, nema te reforme koja može dati dobar rezultat, a to znači da nema ni uspešnog obrazovanja i, šire, napretka u svim oblastima. Zato je prvi korak svake obrazovne reforme uvođenje natpredmetnog statusa srpskog jezika kao školskog predmeta.

Taj status bi omogućio uvećanje broja časova srpskog jezika u školi, bez potrebe za nivelacijom sa brojem časova drugih školskih predmeta. Ovakav status ima nastava ruskog jezika kao maternjeg u ruskim školama i zapažaju se odlični rezultati.

Ćirilica kod nas gotovo da izumire. Zakon kojim bi se ova oblast regulisala godinama čami u fioci. Šta bi lingvisti, ali i celo društvo trebalo da preduzmu?

– U okviru nadležnosti Odbora za standardizaciju srpskog jezika i drugih srbističkih institucija, srbisti se predano zalažu za zakonsko uređenje statusa ćirilice. Međutim, svesni smo činjenice da se problem ćirilice ne može rešiti samo zakonom, jer odnos između ćirilice i latinice ima duboku simboličku vrednost u našem, nažalost, podeljenom društvu, u kojem dva pisma ne predstavljaju prednost, već simbole dva sistema vrednosti. Kolika je psihološka i kulturološka pukotina između zagovornika ćirilice i latinice najbolje pokazuju podaci iz “Asocijativnog rečnika srpskog jezika”. Asocijacije na reči “ćirilica” i “latinica” vrlo su ostrašćene i ukazuju na dva kulturološka modela.

Prva pomisao govornika na “ćirilicu” jeste: srpsko, pravoslavlje, Ćirilo i Metodije, staro, tradicija, bukvar, Sloveni, Srbin, crkva, knjiga, slava, istorija, jevanđelje i dr., a asocijacije na reč “latinica” idu u suprotnom smeru: Zapad, engleski, Rim, katolici, ružno, tuđe, strani jezik itd. Očigledno je da sudbina ćirilice zavisi i zavisiće od političke opcije na vlasti i njenih sledbenika, jer se opredeljenje za nju shvata kao nacionalna ili anacionalna politička orijentacija.

STID ZBOG SKANDALA

A dugogodišnji ste profesor Filološkog fakulteta, zbog čega je ta ustanova dospela u žižu interesovanja po skandalima i svađama?

– Stojan Novaković je u beleškama o svom učitelju Đuri Daničiću napisao da je svaka njegova pouka “vlastitim delom potvrđivana”. Nazvao ga je nenadmašnim učiteljom, koji je “s uverenjem potpuno i iskreno silnim svoju dužnost vršio tako da je bezmalo s perom u ruci i izdahnuo”. Ko ima takvog učitelja taj ima i snažne korene iz kojih će se razviti u čvrstu, čestitu ličnost, bez obzira na put koji izabere.

Imajući u vidu dešavanja na Filološkom fakultetu, sa stidom i strahom razmišljam o tome kakav primer dajemo svojim studentima, kakve im temelje izgrađujemo i kakvu im poruku šaljemo dok o nama, svojim profesorima, i svom fakultetu, istom onom na kojem je predavao i Daničić, čitaju novinske članke posvećene krađi, korupciji, prepisivanju i svakojakom nemoralu.

Tehnički pregled – vaš „Euro petrol oil“!

Srpski jezik i ćirilica naročito su ugroženi u Crnoj Gori, odakle su zvanično proterani, iako najveći deo naroda govori srpskim jezikom. Očekujete li da će nova crnogorska vlast da ispravi ovu grešku?

– Nova crnogorska vlast će se suočiti sa nagomilanim ekonomskim i epidemiološkim problemima, koji će joj, pretpostavljam, biti u prvom planu, a u vezi sa srpskim jezikom i ćirilicom očekujem da će se promene odvijati sporo i da će još dugo biti više simboličke nego suštinske. Ipak, dužni smo da pokažemo više razumevanja prema svojim crnogorskim sunarodnicima i manje nestrpljivosti. Treba da podržimo i pozdravimo svaki napor koji se u crnogorskoj politici čini da bi se zaštitio srpski jezik. Primećujem da moje kolege srbisti iz Crne Gore s optimizmom gledaju na budućnost i veruju da će dosta toga moći da se promeni u vezi sa statusom srpskog jezika i ćirilice, čak i bez promene Ustava. Nadam se da će se nova vlada s njima konsultovati i poslušati njihove predloge.

Korona će, kažu stručnjaci, ostaviti velike posledice u svim oblastima života? Kao profesor, šta mislite kakve će posledice ostaviti na obrazovanje?

– Tek ćemo osetiti da je obrazovanje najveća žrtva korone. Nema pravog školovanja bez fizičke blizine učitelja i učenika u učionici. Predavanje nije samo prenošenje činjenica, već najdublja razmena vidljivog i nevidljivog, verbalnog i neverbalnog, racionog i emocionalnog. Predavanja na daljinu jesu samo privid obrazovanja.

Tehnički pregled – vaš Euro petrol oil!

Kako ste vi proveli vreme u kome je korona okovala sve nas?

– Kao i druge teške situacije, vreme korone podnosim tako što se štitim radom. Upravo izlazi iz štampe moja nova knjiga “Gramatika u ogledalu semantike”, u izdanju “Čigoja štampe”. Savez slavističkih društava Srbije objavio je zbornik radova Irene Grickat, koji sam priredila sa željom da oživim sećanje na ovu izuzetnu naučnicu. Sa grupom kolega, napisala sam kolektivnu monografiju o zapadnoslovenskim – južnoslovenskim jezičkim, književnim i kulturnim vezama. Tu knjigu objavljuje Univerzitet u Varšavi i poslužiće kao priručnik poljskim studentima srbistike. Mnogi ne računaju ovu godinu u svojim biografijama, a ja sam je duboko proživela, upravo bežeći od nje.

(Izvor: novosti.rs)