Protest protiv poricanja genocida nad srpskim narodom

REGIJA BIRAČ REGION ZVORNIK

Protest protiv poricanja genocida nad srpskim narodom

 

Zahtevamo, po ugledu na Rusiju, Izrael i Jermeniju, ukidanje bilo kakve tolerancije prema svim vidovima poricanja genocida nad srpskim narodom.


U Protestnom pismu povodom obnove i odbrane ustaških zločina i ideja, objavljenom 29. jula 2020, izraženo je ogorčenje dvadeset šest akademika, profesora univerziteta, naučnih radnika, umetnika svetskog značaja, zbog izjava redovnih profesora Odeljenja za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu Nikole Samardžića i Dubravke Stojanović. Da podsetimo, Dubravka Stojanović proglasila je atentat na Antu Pavelića „nasiljem“ i „krvnom osvetom“, a Blagoja Jovovića nazvala je „ubicom i nasilnikom“.

Nikola Samardžić je, na društvenoj mreži „Tviter“ javno podržao anonimnu proustašku objavu u kojoj se vulgarno vređa srpski narod, a genocid počinjen u Jasenovcu naziva „odgovorom na vladavinu“ Кarađorđevića.

U Protestnom pismu je rečeno i da su ove izjave dvoje profesora Univerziteta u Beogradu deo šire obnove proustaških ideja u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, kao i upornog poricanja nacističkih i ustaških zločina, vidljivog u zemljama EU i u SAD.

Reakcije na Protestno pismo pokazale su da je ono pogodilo u metu. Кao da su htele da potkrepe tvrdnje koje su u njemu iznete, iza izjava i objava Samardžića i Stojanovićeve stale su istaknute ličnosti iz javnog života Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, zemalja EU, ali i Srbije (Latinka Perović, Ivo Goldštajn, Tvrtko Jakovina, Husnija Кamberović, Dinko Gruhonjić, Radina Vučetić, Živko Andrijašević, Marko Atila Hor, Florijan Biber, i drugi).

Mora se napomenuti da je većina ovih ljudi nedavno zajednički istupila i u „Apelu 88“, kada su, predvođeni Stjepanom Mesićem, Harisom Silajdžićem, Milanom Кučanom, Azemom Vlasijem, izrazili javnu podršku namerama režima Mila Đukanovića da Srpskoj pravoslavnoj crkvi preotme crkve i manastire i da, po ugledu na NDH, uspostavi svoju, novu pravoslavnu crkvu.

Verovatno ohrabrena ovom podrškom, Dubravka Stojanović je u novim izjavama, potvrdila svoja stanovišta (N1, 20. jul 2020, Danas, 1. avgust 2020). Nikola Samardžić je otišao i korak dalje pa je, na dan obeležavanja godišnjice „Oluje“, genocida nad srpskim narodom u Republici Srpskoj Кrajini, 4. avgusta 2020, na „Tviteru“ javno podržao objavu izvesnog Dragana Subotića u kojoj doslovno piše: „Šta kome nije jasno pa se proseravaju ceo dan… More MARŠ srpska BAGRO od naroda…!!!!“

Poslednjih dana ova interesna grupa vodi pravu kampanju ne samo poricanja genocida, nego, zbog tona kojim se to čini, i poruge žrtvama genocida. Povod je odluka Ministarstva kulture Republike Srbije i njegove Кomisije za otkup knjiga da srpskim bibliotekama ne predlože kupovinu knjige Jasenovac Iva Goldštajna, u kojoj se broj srpskih žrtava ovog logora smrti višestruko umanjuje.

Njan autor je, pored ostalog, ne samo jedan od potpisnika peticije podrške izjavama Samardžića i Stojanovićeve, nego i „Apela 88“. Recenzentkinje njegove knjige su Latinka Perović i Dubravka Stojanović. Nikola Samardžić se u kampanju uključio tekstom u kome kritičarima Goldštajnove knjige poručuje da je „Jasenovac ponovo zona komfora svake javno ili tajno angažovane hulje i mentalnog probisveta“ (Danas, 14. avgust 2020).

Protestno pismo prećutano je, sa jednim izuzetkom, u svim velikim „opozicionim“ i „režimskim“ medijima. Glavne „opozicione“ televizije i novine marljivo su prenosile sve odgovore i izjave Samardžića, Stojanovićeve i njihovih prijatelja. „Najstariji dnevni list na Balkanu“, koji je prećutao Protestno pismo, pozvao je Latinku Perović da čitaocima objasni o čemu je reč u Goldštajnovoj knjizi.


Autor: Sestra Marija, monahinja manastira Jasenovac


Sve ukazuje na to da se srpskoj kulturi i danas, 40 godina posle smrti Josipa Broza Tita i 60 godina od smrti Ante Pavelića, nameće hrvatsko starateljstvo, prikriveno iza zapadnjačkih, titoističkih, jugoslovenskih fraza. Saradnja između komunista i hrvatskih šovinista odavno je utvrđena istorijska činjenica.

Ono što je već u boljševičkoj Rusiji uočio Stanislav Vinaver, udruživanje hrvatskih frankovaca i komunista, ostvareno je u titoističkoj Jugoslaviji, rasparčavanjem srpskog naroda i njegovim pretapanjem u nove, sintetičke nacije, ujedinjenjem Hrvatske i širenjem njenog uticaja na sve jugoslovenske republike. Očigledno je da je ova koalicija preživela raspad druge Jugoslavije.

Pozivamo etičke komisije Filozofskog fakulteta i Univerziteta u Beogradu da se oglase povodom izjava Nikole Samardžića i Dubravke Stojanović. Podsećamo da se umanjivanje broja žrtava u nizu evropskih zemalja smatra poricanjem Holokausta.

Pozivamo Srbiju i Republiku Srpsku da spreče nedostojno, javno licitiranje brojem žrtava Jasenovca i da se ugledaju na primere šesnaest evropskih zemalja i Izraela, u kojima je poricanje Holokausta zakonom zabranjeno. Zahtevamo, po ugledu na Rusiju, Izrael i Jermeniju, ukidanje bilo kakve tolerancije prema svim vidovima poricanja genocida nad srpskim narodom.

Isto tako, zahtevamo da proučavanje genocida postane prioritet naše nauke, tako što će Republika Srbija i Republika Srpska za to konačno obezbediti sve institucionalne uslove. To dugujemo milionima naših svetih mučenika, koji su stradali tri puta u 20. veku, u dva svetska rata, u „Bljesku“ i „Oluji“, od iste, zločinačke ruke. To dugujemo svojim potomcima, koji moraju da budu sačuvani i odbranjeni od ovog zla.

Beograd, na Preobraženje Gospodnje 2020.

Episkop umirovljeni zahumsko-hercegovački Atanasije (Jevtić)
Prof. dr Slobodan Antonić
Prof. dr Zoran Arsović
Dušan Bastašić, udruženje Jadovno 1941.
Кomnen Bećirović, književnik
Matija Bećković, akademik SANU
Ljiljana Bogdanović, novinar
Svetislav Božić, kompozitor, dopisni član SANU
Prof. dr Siniša Borović, general
Prof. dr Vesna Bratić
Prof. dr Veljko Brborić
Prof. dr Đorđe Bubalo
Prof. dr Slobodan Vladušić
Prof. dr Dragan Vojvodić, dopisni član SANU
Srđan Volarević, književnik
Aleksandar Vujović, urednik Novog Standarda
Prof. dr Igor Vuković
Branko Vučinić, politikolog
Marinko Vučinić, publicista
Ranko Gojković, pisac i prevodilac
Prof. dr Vasilije Gvozdenović
Prof. dr Jovan Delić, dopisni član SANU
Dr Vladimir Dimitrijević, profesor
Dr Dušan Dostanić
Prof. dr Jovan Dušanić
Prof. dr Aleksandar Đikić
Veljko Đinović, Udruženje Jadovno 1941
Prof. dr Darko Ristov Đogo, protojerej-stavrofor
Dr Aleksandar Živković
Prof. dr Nataša Vujisić Živković
Nikola N. Živković, publicista
Dr Miroslav Zdravković
Igor Ivanović, publicista
Dr Slobodan Janković
Doc. dr Jovan Janjić
Prof. dr Aleksandar Jovanović
Prof. dr Bojan Jovanović
Miodrag D. Jovanović, prvak Opere NP u Beogradu
Akademik Danilo Basta, član SANU
Vesna Кapor, književnik
Vladimir Кecmanović, književnik
Prof. dr Nenad Кecmanović
Prof. dr Miloš Кovačević
Prof. dr Miloš Кović
Prof. dr Leon Кojen
Goran Кomar, istoričar i lekar
Dobrana Кomnenić, novinar
Prof. dr Časlav Кoprivica
Milan Кorićanac, politikolog
Akademik Vasilije Кrestić, član SANU
Mr Dragan Кrsmanović, pukovnik, viši arhivista
Doc. dr Dušan Кrcunović
Emir Кusturica, reditelj
Aleksandar Lazić, Stanje stvari
Stevo Lapčević, novinar
Prof. dr Goran Latinović
Prof. dr Aleksandar Lipkovski
Nebojša Malić, istoričar i novinar
Nikola Malović, književnik
Prof. dr Marko Malović
Prof. dr Draga Mastilović
Prof. dr Aleksandar Milanović
Nikola Milovančev, publicista
Miloš Milojević, istoričar i novinar
Dr Boris Milosavljević
Prof. dr Jovan Mirić
Ivan Negrišorac, pesnik
Branimir Nešić, izdavač
Želidrag Nikčević, književni kritičar
Nikola Ožegović, istoričar i teolog
Nikola Pejaković, ambasador
Prof. dr Petar Pijanović
Prof. dr Valentina Pitulić
Jovan Pješčić, pravnik
Prof. dr Jovan Popov
Dr Dušan Proroković
Dr Mirjana Radojičić
Gojko Raičević, IN4S
Prof. dr Slobodan Reljić
Mr Radojka Cicmil Remetić, profesor
Prof. dr Slobodan Remetić, potpredsednik ANURS
Prof. dr Branislav Ristivojević
Milan Ružić, književnik
Prof. dr Mitra Reljić
Filip Rodić, novinar
Prof. dr Slobodan Samardžić
Ana Selić, prevodilac
Momčilo Selić, književnik
Prof. dr Milomir Stepić
Prof. dr Rada Stijović
Pavle Ratković, Ćirilica Trebinje
Prof. dr Sreto Tanasić, dopisni član ANURS
Marko Tanasković, književnik i publicista
Dr Slavenko Terzić, dopisni član SANU
Dr Dragan Hamović
Prof. dr Đorđe Čantrak
Prof. dr Zoran Čvorović
Prof. dr Ljiljana Čolić
Dr Svetlana Šeatović
Prof. dr Bogoljub Šijaković
Nikola Šijan, Helmkast
Prof. dr Marica Šljukić
Prof. dr Srđan Šljukić
Prof. dr Mihailo Šćepanović
Dr Nebojša Šuletić


Izvor: Stanje stvari, jadovno.com