Sramotan potez vlasti u Srbiji – Beograd u bojama nemačke zastave na godišnjicu nacističkog bombardovanja 1941. godine

REGION

Sramotan potez vlasti u Srbiji – Beograd u bojama nemačke zastave na godišnjicu nacističkog bombardovanja 1941. godine

Na današnji dan 1941. godine bombardovan je Beograd u rano jutro i na pravoslavni Uskrs. Napad je izvela tadašnja Nemačka, odnosno sile Trećeg rajha, bez ikakvog prethodnog upozorenja.

Grad Beograd preživeo je veliko stradanje, na hiljade ljudi je poginulo.

Ovaj datum se u Srbiji tradicionalno obeležava u znak sećanja na žrtve. Međutim, ove godine dogodilo se nešto, u najmanju ruku, neobično.

Naime, baš ovog jutra su na beogradskim mostovima i trgovima sijale su boje nemačke zastave, u znak solidarnosti sa tamošnjim žrtvama koronavirusa.

Zamenik gradonačelnika Goran Vesić „pohvalio se“ na društvenim mrežama Beogradom koji svetli u bojama Nemačke, veče uoči 6. aprila.

Ovakvim nepromišljenim postupkom Vesić je razljutio brojne građane, koji su uvređeni i razočarani ostavljali svoje komentare.

– Sramota. Ovo je čisto gaženje po grobovima stradalih ljudi. Da li imaš čast i obraz – jedan je od komentara.

– Strašno. A i Šreder na godišnjicu bombardovanja. Simbolika je čudo – napisao je još jedan pratilac.

Vesiću je bila skrenuta pažnja na ono što je uradio, pa je danas brže-bolje objavio i ovaj post. Sada u Beogradu sijaju boje Srbije, u znak sećanja na žrtve šestoaprilskog bombardovanja.

Ovaj Vesićev „peh“ nije promakao Feđi Dimoviću, jednom od članova poznatog benda „Beogradski sindikat“, koji je statusom na Facebook-u prozvao zamenika gradonačelnika i one koji su učestvovovali u osvetljavanju Beograda bojama zastave pod kojom su istog dana 1941. godine mnogi Beograđani poginuli.

– Za retarde koji su sinoć istakli nemačke zastave po Beogradu – piše u uvodu objave kojom Feđa podseća na sve pojedinosti jednog od najstrašnijih događaja u istoriji Beograda.

Za četiri dana, koliko je bombardovanje trajalo, upotrebljeno je oko 440 tona zapaljivih bombi. Stradalo je skoro 3000 ljudi, mada prema nekim procenima taj broj doseže i 4000.  Srušeno je 627 zgrada, a 8.430 je oštećeno.

Potpuno je uništena zgrada Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu. Izgorelo je 350 hiljada knjiga, među kojima i stari srpski rukopisi iz Srednjeg veka, neprocenjive vrednosti.

O ovom velikom zločinu svedočio je Živojin Perić, profesor Pravnog fakulteta.

– Biblioteka je gorela celu noć između 6. i 7. aprila i mi smo to posmatrali iz svoje kuće. Prizor je bio veličanstven i strašan. Veličanstven po prostranstvu sjaja i hiljadama hiljada vatrenih zvezda koje su prekrile nebo. Strašan, jer je značio iščeznuće jedne vekovne narodne tekovine, u osnovi nezamenljive, jer mnogi i mnogi primerci do knjiga kao i većina istorijskih spomenika, koje je biblioteka sadržavala, nikada više neće biti predmet čitanja i razmatranja vrednih čitalaca Biblioteke – reči su profesora Perića.

Goran Vesić se nije oglašavao povodom ove za mnoge, vrlo neprijatne situacije.

izvor: ana markovic – luftika.rs