Gde završava neprodato voće iz evropskih skladišta

SVIJET ZVORNIK

Gde završava neprodato voće iz evropskih skladišta

 

Nije nepoznanica da velike agrarne države jednom godišnje rasprodaju lagere neprodatih poljoprivrednih proizvoda po bagatelnim cenama. Čisteći svoje magacine kako bi u hladnjačama napravili mesta za sveže plodove svojih proizvođača, voće i povrće najčešće prodaju siromašnijim tržištima, a ono se onda nudi u supermarketima internacionalnih lanaca. Na ovo su nedavno upozorili iz Hrvatske voćarske zajednice, ogorčeni zbog toga što takvi proizvodi obaraju njihove cene.

– Pogledajte šta se ovih dana događa u trgovačkim centrima, gde se prodaje više od polovine starih jabuka kojih se rešavaju Poljaci i čiste skladišta po ceni od 15 evrocenti po kilogramu. Uvozna jabuka „ajdared” iz prošlogodišnje berbe košta oko evro, a domaći ovogodišnji „zlatni delišes” prodaje se na akciji za 60 evrocenti. Tako trgovci sa prošlogodišnjom jabukom ruše cenu domaćoj, upozoravaju iz ove voćarske zajednice. Oni kažu da se svi tamošnji trgovinski lanci deklarišu kao domaći koji forsiraju lokalne proizvode, a u suštini interes im je da prodaju viškove iz svojih zemalja ili iz drugih članica EU u kojima može da se nabavi jeftinije, bez obzira na kvalitet.

– Preostaje nam da pokušamo da utičemo na svest potrošača da shvate da time što kupuju domaću jabuku dobijaju kvalitetan proizvod i pomažu lokalnom proizvođaču da opstane. Savetujemo ljudima da čitaju sitna slova na deklaracijama, na kojima piše zemlja proizvodnje, a odnedavno i godina proizvodnje – navode iz ovog udruženja, a prenosi „Jutarnji list”.

U mnogim državama postoji praksa zaštite domaće proizvodnje i to na jednostavan način. Domaći poljoprivredni proizvodi se vidno označavaju na rafovima, a takođe često se izbegava uvoz iz drugih zemalja dok se ne potroši domaći rod. To bi bio spas i za srpske proizvođače koji su ove godine prodavali jabuke po izuzetno niskim cenama, dok su trgovci uvozili robu sa drugih tržišta. Sagovornik „Politike” dobro upoznat sa stanjem na tržištu kaže da se zna za ovu praksu čišćenja magacina i da Hrvatska ima problem, jer oni nemaju tako razvijenu proizvodnju jabuka kao Srbija. Jasno je, dodaje, da ukoliko poljskih jabuka ima u većoj količini na tržištu, to može biti samo iz prošlogodišnjeg roda. Poljaci su ove godine imali izuzetno lošu berbu tako da se procenjuje da imaju oko 60 odsto deficita u jabukama.

– Mi imamo domaće jabuke i kupci imaju mogućnost da biraju. Kod nas se poljska jabuka više pominje u smislu reeksporta, što je više puta otkriveno i sankcionisano. Problematičan bi mogao da bude krompir iz skladišta Nemačke i Ukrajine. Posebno nemački koji je po kvalitetu i organoleptici lošiji od domaćeg, a ima ga na tržištu – kaže naš sagovornik.

Sa druge strane i hrvatski mediji ističu da njihovi najveći proizvođači najkvalitetniji rod prodaju u inostranstvu, po visokim cenama, tako da i njima za domaće potrošače ostaju jabuke nižeg kvaliteta. Hrvatska je zbog toga najavila da će u naredne tri godine otvoriti 13 skladišno distributivnih centara za voće i povrće kako bi domaćim proizvođačima omogućila da tu čuvaju svoju robu, jer najčešće nemaju sopstvene kapacitete.

Kao problematičan se i u Hrvatskoj navodi stari krompir iz nemačkih zaliha koji trgovci kupuju za 25 centi po kilogramu, što je praktično isto koliko bi skladištari naplatili za uništavanje tih proizvoda. Međutim, u tamošnjem udruženju proizvođača krompira napominju da ovde nije reč o klasičnom čišćenju skladišta već o krompiru iz ovogodišnjeg roda koji po kvalitetu ne zadovoljava tamošnje standarde. 

(Izvor: politika.rs)