Nemanja Stevanović otvorio dušu: Otac mi je poginuo u ratu, kad sam imao svega 42 dana

FUDBAL SPORT ZVORNIK

Nemanja Stevanović otvorio dušu: Otac mi je poginuo u ratu, kad sam imao svega 42 dana

Uloga domaćina tako je od malih nogu pripadala meni, podrazumeva se uz veliku podršku majke Zorice – kazao je Nemanja Stevanović, golman Čukaričkog.
Bez obzira koliko je mračan trenutak, ljubav, vera i nada uvek mogu da preokrenu subinu. Upravo se ovim kroz život vodio Nemanja Stevanović, mada ga isti nije mazio.

Rano je ostao bez jednog roditelja, sreću je morao da potraži daleko van porodičnog doma u Zvorniku, uspeo je da se kroz beogradski haos probije do elitne scene, osetio je šta znači lažno, ali i iskreno prijateljstvo.

Pao je, pa ponovo ustao, jer kako sam kaže ima vere i zna da je neuništiv. Golman Čukarikog priznaje i da mu je snagu tokom odrastanja i svih turbulentnih godina karijere davala majka, nekadaši trener Milan Ševo, sada supruga i vera u Boga.

A, praznici su za njega uvek bili posebni, jer bi se baš kao i danas vraćao u porodični dom nedaleko od Zvornika. Bezbrižnost, mir, tišina, crvena jaja, miris domaće kuhinje, prva su asocijacija Stevanoviću na dečačke dane preko Drine i Vaskrs.

– Detinjstvo sam proveo u selu kod babe i dede u Tršiću. Ne Vukovom, već u Republici Srpskoj, nedaleko od Zvornika. Skoro svaki Vaskrs sam tamo, tako će biti i u nedelju. Razlika je samo što će nas sada biti mnogo više. Prvi put slavim sa tastom, taštom i suprugom – kaže Nemanja Stevanović, golman Čukaričkog.

Da li ste kao pravi domaćin pripremili nešto za ražanj?

– Naravno, pečemo jagnje.

Uskrs je uvek lep, a deci je posebno zanimljiv zbog šarenih jaja i takmičenja u kucanju, ko je obično kod vas u porodici pobeđivao?

– Ja. Bio sam malo razmažen, kao jedinac, morao sam uvek da pobeđujem.

Kakve vas uspomene vežu za detinjstvo, praznike i Zvornik, davno ste otišli iz porodičnog doma?

– Otac mi je poginuo u ratu još dok sam bio beba, imao sam samo 42 dana, a on 27 godina, kao ja sada. Uloga domaćina tako je od malih nogu pripadala meni, podrazumeva se uz veliku podršku majke Zorice. Sada mi je u organizaciji Vaskrsa pomagala i supruga Senka. Poštujem tradiciju, a deda me je naučio svim običajima, tako da se radujem svakom prazniku, posebno ovom.

Pre dolaska u Partizan, pričalo se da je Stevanović veliki navijač Crvene zvezde

– Pisalo se u svašta, pa čak i da imam tetovažu grba Crvene zvezde, što nije tačno. Dokazao sam koliko volim Partizan u najtežem trenutku, kad su skoro svi bili protiv mene, osim pravih Grobara. Tada su čak i ljudi iz kluba sumnjali da nameštam utakmice, eto dokle je išlo. Bio sam pod velikim pritiskom, naročito, pred derbi sa Zvezdom. Dokazao sam svima u finalu Kupa Srbije da su sumnje bile neosnovane. Mislim da sam dobrim odbranama zaslužan što smo na kraju stigli i do tog trofeja, ali danas me ne opterećuju te stvari. Partizan me je životno ojačao, a dela su iza mene – kazao je Nemanja Stevanović, golman Čukaričkog na pozjamici iz Partizana.

izvor: zurnal.rs