Granice koče pitanje raspodele sredstava za hidropotencijale u Srpskoj

REGION ZVORNIK

Granice koče pitanje raspodele sredstava za hidropotencijale u Srpskoj?

Stevanović: Najvažnije je da se krene sa plaćanjem, o dugu kasnije

 

Za četiri opštine na istoku Republike Srpske, Zvornik, Višegrad, Srebrenicu i Rogaticu još uvek nema ništa od potraživanja duga od 86 miliona KM za korišćenje hidropotencijala na  njihovoj teritoriji jer je Elektroprivreda Srbije spremna da plati samo 10 miliona maraka za 27 godina korišćenja ovih potencijala. U GU u Zvorniku ističu da je mnogo važnije da se sada krene sa plaćanjem ovih naknada, a da se u međuvremenu pregovara oko dugovanja.

Govoreći o ponudi Elektroprivredi Srbije za potraživanja od Hidroelektrana Mali Zvornik i Bajina Bašta u visini od 86 miliona KM, Petar Đokić, ministar industrije, energetike i rudarstva u Vladi Republike Srpske, rekao je ranije za medije, da je problem mnogo kompleksniji te da se o visini duga lako mogu dogovoriti.

 – Ponuda Srbije stigla je predstavnicima Vlade Republike Srpske koji sede u radnoj grupi zaduženoj za rešavanje energetskih pitanja sa Srbijom. Cifre su neuporedive, ali Srbija i Srpska lako bi se dogovorile. Problem je što je to pitanje deo šire priče oko graničnog spora sa BiH. Stav predstavnika Srbije u toj radnoj grupi je bio da bi oni želeli da komuniciraju sa institucijama BiH u pogledu rešavanja tog pitanja. Ja mislim da je Republika Srpska važniji partner nego bilo koja institucija BiH. Zašto to govorim, zato što na nivou BiH ne postoji ni jedna institucija koja je nadležna za oblast energetike, a ovo su energetska pitanja i nadležnost je na entitetima – naglasio je Đokić.

Zoran Stevanović, gradonačelnik Zvornika smatra da je njima najvažnije da se krene sa plaćanjem.

 – Vreme nam prolazi, a ništa se ne dešava. Stoga je važno da oni krenu sa plaćanjem. Na način na koji se obračunavaju te obaveze mi ne možemo da utičemo. Možemo samo da priželjkujemo da to bude onako kako Elektropivreda Republike Srpske plaća naknadu za potopljeno zamljište. Na kraju nije ni važan princip plaćanja, odnosno obračuna već da se krene sa procesom redovnog plaćanja jer taj novac znači nama kao lokalnim zajednicama – istakao je Stevanović i dodao da su oni po pitanju dugovanja spremni na svaku vrstu kompromisa.

Zamenik gradonačelnik Zvornika, Bojan Ivanović takođe je mišljenja da se krene sa redovnim plaćanjima, a o dugu da se pregovara jer bi taj novac bio usmeren isključivo u kapitalne projekte.

 – Odluku o raspodeli novca, koji bi dobili ili ćemo dobijati, donosi lokalna skupština. Sav taj novac bi išao za kapitalne infrastrukturne projekte na području Grada Zvornika. Sa druge strane, veliki deo tih sredstava bi se usmeravao i za razvoj mesnih zajednica koje najviše trpe zbog potpoljenog zemljišta, a opet bi i u tim delovima naše lokalne zajednice najviše radili na infrastrukturi. Dakle, o značaju dobijanja tih sredstava ne treba dalje govoriti i svima je jasno zašto nam je u interesu da se pitanje što pre reši – kaže Ivanović.

Prema najavama iz Vlade Srbije odluku o isplati naknada još nisu doneli, a sve je uslovljeno rešavanjem pitanja granice. Prema najavama iz Komisije za granice BiH kojom predsedava predstavnik ministarstva bezbednosti, sve je u istoj priči, i granica i naknada, i raspodela vodnog doprinosa.

Zato bi sve moglo da potraje godinama iako su četiri lokalne zajedncie računale na desetine miliona maraka. Po računici loklanih vlasti pomenuti iznos od 86.000.000 KM bi bio dovoljan da Višegrad napuni tri opštinska budžeta, Zvornik i Srebrenicu po dva i za Rogaticu jedan.

Tekst i foto: Rade Jokić, EuroBlic