Povelje, ordenje, priznanja prodaju se u bescenje – Ivanović: Stranci više cene naša obeležja od nas samih

REGION ZVORNIK

Povelje, ordenje, priznanja prodaju se u bescenje

Ivanović: Stranci više cene naša obeležja od nas samih

Najpoznatiji zvornički kolekcionar, profesor istorije, Zoran Ivanović nedavno je putem interneta od beogradskog kolege kupio za 700 dinara (12 maraka) najviše priznanje Zvornika „Povelju opštine Zvornik” koja je bila uručena Jevtu Subotiću, jednom od najboljih zvorničkih privrednika. U kolekciji „jeftino” nabavljenih trofeja je i orden „Miloša Obilića” iz poslednjeg odbrambeno-otadžbinskog rata koji je naslednik poginulog borca takođe prodao.

Ivanović kaže da je kroz dugogodišnju praksu nabavljanja starina od velikog broja kolega čuo slične priče.

 – Kroz dvodecenijski rad stakao sam brojne kolege, a danas prijatelje, kolekcionare, koji su mi ne jednom ispričali priču kako su brojne kolekcije propadale zbog toga što naslednici nisu znali da baštine tradiciju svog pretka i u bescenje prodavali važne antikvitete. Neko se godinama trudio na nešto stvori, napravi kolekciju, ili u drugim sferama, napravi privredni uspeh, pomogne oživljavanju lokalne zajednice, da da život za svoju zemlju, ali naredne generacije ne vide smisao u tome i lako se rešavaju njihove zaostavštine – priča Ivanović.

On je dodao kako mu je kolega kolekcionar priznao da je najviše priznanje Zvornika „Povelju opštine Zvornik”, koja je bila uručena Jevtu Subotiću, našao na buvljaku i kupio je za 500 dinara, odnosno nešto više od 8 KM.

 – Ja sam je kasnije dobio od njega za 700 dinara, a nabavio sam je jer sam smatrao da ovakvo priznanje samo po sebi zaslužuje bolje mesto nego što je buvljak. Radi se o najvišem priznanju, tada opštinskom sada gradskom, koje se dodeljuje zaista uglednim privrednicima, kulturnim radnicima i uopšte značajnim ličnostima koji su unapredili život u našem gradu. A Jevto Subotić je svakako to bio. Čak i oni koji nisu radili u FG „Birač”, gde je bio dugogodišnji direktor, znaju da je najzaslužniji za privredni uspeh ove fabrike, a time i grada koji se najviše infrastrukturno razvio u tom periodu. On je ovu Povelju dobio 2009. godine, a umro je u januaru 2015. godine. Stoga sam makar ja odlučio da sačuvam ovo značajno priznanje – rekao je Ivanović i dodao da je jednom prilikom nabavio i orden iz proteklog rata.

 – Ponuđeno mi je da kupim orden „Miloša Obilića”. Orden je prodavao sin poginulog borca – ispričao nam je Ivanović i dodaje da ga je to prilično iznenadilo.

 – Smatram da ordenje, medalje, povelje i druge nagrade predstavljaju lične, odnosno porodične vrednosti. One se nikada ne prodaju već se čuvaju iz generacije u generaciju i samo u slučaju neke teške bolesti ili opstanka porodice može se posegnuti za takvim nečim, ali da se kasnije ponovo pokušaju vratiti u porodičnu kolekciju  – smatra Ivanović i dodaje da stranci više cene naše nagrade nego mi sami.

 – Zaista je fascinantno koliko stranci kupuju naše ordenje, priznanja i koliko ih cene. Mnogo više nego mi. To otvara priču o nama samima, koliko cenimo sebe, svoju prošlost i ono što radimo – zaključio je Ivanović.

Rade Jokić