Lekovi od kojih se umire

SVIJET ZANIMLJIVOSTI

Lekovi od kojih se umire

 

Korišćenje opioida, najčešće lekova protiv bolova, poprimilo je razmere epidemije u SAD i smatra se podjednako opasnim kao upotreba teških droga. Mogu li najnovije presude protiv farmaceutske industrije da budu prekretnica u borbi protiv ovog puta u zavisnost?

Šest dana pre smrti, Princ, svetska pop ikona, hospitalizovan je zbog mogućeg predoziranja tabletama perkoseta (Percocet), lekom za ublažavanje bolova koje u svom sastavu sadrži oksikodon koji se sintetiše iz opijumskog derivata tebaina, i paracetamol.

Tada su mu lekari dali nakran (Naloxone) lek koji se koristi za poništavanje efekata opijatnog predoziranja.

Ali, njegova smrt,koja je usledila ubrzo nakon izlaska iz bolnice, bila je posledica slučajne prekomerne doze jednog drugog leka protiv bolova, fentanila sintetičkog opioida, analgetika sličnog morfinu, ali sa mnogo snažnijim dejstvom. 

I perkoset i fentanil su opioidi koji se izdaju na recept, koristi ih na milione Amerikanaca ne bi li se oslobodili hroničnih bolova, razvijajući tako zavisnost i mogućnost predoziranja ovim lekovima. 

U opioidne analgetike spada pre svega morfin, ali i većina derivata morfina (kao što je heroin, kodein i sl.) i sintetička jedinjenja (petidin, pentazocin, tramadol, metadon) koji imaju isti mehanizam delovanja.

Dodatno, fentanil, prema Centru za prevenciju i kontrolu bolesti SAD je do stotinu puta jači od morfina, i pedeset puta od čistog heroina. 

Heroin i fentanil izgledaju identično tako da uživaoci često ne znaju da li to što konzumiraju možda sadrži i fentanil i veoma lako mogu da unesu smrtonosnu dozu u organizam.

Plus, fentanil se prodaje i “na ulici”, dolazi uglavnom iz ilegalnih laboratorija i manje je čist od farmaceutskog tako da su i posledice po organizam sasvim nepredvidive.

 

Smrtonosne doze heroina i fentanila

U nedavno objavljenoj studiji Kristofer Rum, profesor javne politike i ekonomije na Univerzitetu Virdžinija, ističe da je stopa smrtnosti od opioida ustvari veća od predviđene za 24 odsto, dok je smrtnost od heroina, koji je jeftiniji od lekova protiv bolova dobijenih na recept, veća za 22 odsto. 

 

Epidemija opioida i crna statistika

Otkuda onda razlika u podacima? Jednostavno bolnice u izveštajima o smrti ne navode sve lekove koji su mogli da budu uzrok ili da utiču na smrtni ishod.

U 20 do 25 odsto slučajeva smrti od posledica opioida u izveštajima nisu bili precizirani svi lekovi, navodi se u studiji.

U poslednjoj Nacionalnoj anketi o upotrebi droga i zdravlju u SAD dokumentovan je porast epidemije opioida, navedene su ranjive kategorije stanovništva i faktori koji utiču na zloupotrebu narkotika.

Preko 72 hiljade građana učestvovalo je u anketi. Na osnovu dobijenih podataka istraživači su izračunali nacionalnu stopu upotrebe opioida, ali i zlupotrebe.

Gotovo 92 miliona stanovnika ili 40 procenata odraslih Amerikanaca koristi opioide dobijene na recept.

Oko 5 procenata opioide ili nabavlja bez recepta ili koristi za druge potrebe od onih koje je lekar prepisao. Među onima koji zloupotrebljavaju lekove gotovo dva miliona ima neki oblik zavisnosti od opioida. 

Lekari u ulozi dilera 

Ispitivanje objavljeno u “Analima interne medicine” otkrilo je i kako ljudi nabavljaju opioide. Oko 40 procenata uzima lekove od prijatelja ili rođaka, dok 60 procenata nabavlja bez recepta.

Među ljudima koji su razvili zavisnost, 14 procenata njih kupuje od dilera ili nepoznatih ljudi. Ali, često zavisnost nastaje “po preporuci lekara” koji je prepisao lek prateći regulativu. 

Istraživači su napomenuli da prekomerno izdavanje recepata za opioide može da dovede do viška lekova koji mogu namerno ili ne da se podele drugima, i tako lako dolazi do zloupotrebe.

(Izvor: rts.rs)