U ovom udaljenom gradu novac raste na drveću

SVIJET ZANIMLJIVOSTI ZVORNIK

U ovom udaljenom gradu novac raste na drveću

Gradić Skagvej na Aljasci, sa svega oko 1.000 stanovnika, veoma je izolovan. Nalazi se na 160 kilometara severno od Džunoa, a 1.300 km jugoistočno od Enkoridža. Kagvej je osnovan krajem 19. veka kad je u jeku bila zlatna groznica, ali danas se vredne materije ne kopaju u rudnicima već kupe sa drveća.

Naime, u Skagveju vrhovi grana koje ljudi prikupljaju sa smreka blizu Nacionalnog istorijskog parka Klondik gold raš mogu poslužiti kao valuta. Tako se može se desiti da za jedno pivo u pivari “Skagvej bruving ko.” platite sa kilu-dve vršaka grana omorike, od kojih se to pivo i pravi.

Smreke igraju važnu ulogu u lokalnoj ekonomiji, pa ih lokalni stanovnici i posetioci zamenjuju za gotov novac ili robu. Iako se u “Skagvej bruving ko.” za “pupoljke” može dobiti samo keš, nije neuobičajeno da se trampe za za hranu, kafu ili ogrev.

– Mislim da to nije mnogo drugačije od onogo što se događalo ovde u prošlosti, kad se menjalo zlato za drugu robu – rekao je za BBC Kevin Kurtejn koji na Aljasci radi kao turistički vodič.

Trampa pupoljaka grana smreke, bogatih vitaminom C, počela je sa plemenom Tlingit, koje je od njih pravilo čaj. Čak je i kapetan Džejms Kuk kad je posetio Aljasku krajem 1770-tih napravio pivo od vrhova grana smreke da spreči skorbut među mornarima. Pupoljci smreka mogu se brati samo nedelju-dve godišnje u proleće kad su mekani. Ne smeju biti ni nezreli ni prezreli. Lekoviti su sastojak i osim u hrani stavljaju se i u kozmetiku, zbog svog antibakteriološkog dejstva.

– Za mene su pupoljci smreke valuta. Sama činjenica da mogu izaći van i pronaći nešto besplatno, ubrati to nešto i pretvoriti u hranu uvećava monetarnu vrednost koju oni imaju za mene – kaže Anemari Haskamp, vlasnica kompanije “Glacijal naturals”.

Na Aljasci nema komercijalne poljoprivredne ekonomije, pa je branje vrhova grana smreka najbliže tome da ljudi žive i zarađuju od svoje zemlje. Emili Grejs Vilis, vlasnica firme “Mejden Aljaska herbals”, pravi balzam za ruke i med od pupoljaka smreke.

– Za mene je interakcija između ljudi i drveća pomalo spiritualna stvar. Ali, ako prikupite nešto iz divljine što niko ne poseduje, onda je to poput novca koji raste na drveću – rekla je Vilis.

Žiteljka Mindi Miler kaže da je ovaj trend sa pupoljcima omorike počeo pre nekoliko godina. Ona kaže da je na “Fejsbuk” grupi “Skegvej svop”, koja služi kao gradska pijaca, videla da ljudi hoće da trguju sa pupoljcima.

Do 2016. za pola kilograma pupoljaka smreke u “Skagvej bruving ko.” se plaćalo četiri dolara, ili pinta piva. Kad su pregledali zakone, vlasnici su zaključili da pivara ne može legalno nuditi pivo kao kompenzaciju, pa su sledeće godine prešli na izdavanje gotovine za vrhove grana smreke, sada sa pet dolara za pola kile. Većina ljudi će taj novac svakako potrošiti na pivo, kažu vlasnici.

Svake sezone osoblje pivare prikupi oko 100 kilograma pupoljaka, a stanovnici na svoju ruku poberu još toliko.

Si Denis, 71-godišnji pripadnik plemena Tlingit iz Skagveja, radio je u Nacionalnom parku 35 godina. On kaže da je brao pupoljke još kao dete sa svojim bakom i dedom.

– Sada je sve drugačije nego pre. Kad sam bio mali, u šumi smo nalazili svu hranu. Morate poštovati prirodu i moć pupoljaka smreke. Moja baka i deda su me vaspitali da verujem da ako pokvarite zemlju, pokvarićete je za sledeće generacije – rekao je on.

izvor: blic.rs