Danas je Vavedenje Presvete Bogorodice, veliki ženski praznik

VIJESTI

Danas je Vavedenje Presvete Bogorodice, veliki ženski praznik

Prema hrišćanskoj legendi, uvođenju (vavedenju) Bogorodice u hram osim njenih roditelja, koji su se zavetovali ako dobiju porod da će dati dete u hram, prisustvovala je mnogobrojna rodbina i prijatelji koji su tri dana putovali od Nazareta do Jerusalima.

Vavedenje presvete Bogorodice

Na vratima hrama dočekao ih je starac Zaharija – otac Jovana Preteče, koji je Mariju uveo ne samo u hram, već i u deo nazvan Svetinja nad svetinjama, u koji je mogao da uđe samo prvosveštenik.

Ona je tamo ostala devet godina. Uvođenje device Marije na mesto za prvosveštenike i postupak Zaharijin u hrišćanstvu se tumači kao deo proročanstva o dolasku Spasitelja.

Nakon upokojenja njenih roditelja Joakima i Ane sveštenstvo je odlučilo da Mariju uda za 80-godišnjeg udovca Josifa, koji je već imao odraslu decu.

Prema predanju, time su zadovoljeni strogi propisi koji ne dozvoljavaju da devojka ostane devica do kraja života, već je svaka morala da se uda.

Marija je živela u Josifovoj kući kao što je živela u hramu pa je, po hrišćanskoj legendi, ona bila prva monahinja – ona koja je život zaveštala Bogu.

Joakim i Ana su dugo bili neplodni, bez dece. Već stari, oni su molili Boga da im podari dete, da ih obraduje kao što je nekada obradovao Avrama i Saru, darovavši im sina, Isaka. Jednog dana, moleći se Bogu u voćnjaku pod drvetom lovora, Ani se javio anđeo i rekao joj da je njen glas stigao do Nebesa i da će ubrzo biti majka.

Ana se tada zavetovala da će dete podariti Bogu, da mu služi celog veka. Bog im je podario ćerku, ali i Bogomajku. Starica Ana rodila je ćerku, kojoj je dala ime Marija, što znači visoka ili gospodareća.

Ovaj praznik u našem narodu se naziva i Sveta Prečista ili Ženska Bogorodica, a smatra se ženskim praznikom. Posebno ga slave porodilje i žene koje ne mogu da rode, kako bi im Bogorodica zaštitila decu i podarila im porod.

Ovaj praznik slavili su i stočari koji tog dana, kako kažu verovanja, nisu uzimali u ruke makaze, srpove ili kose. Prema verovanjima u istočnoj Srbiji, na današnji dan na osnovu vremena moguće je predvideti rod useva – vedro nebo znači i dobre useve.

Danas se ne započinju nikakvi važni poslovi, jer se veruje da je usečni dan. Pored toga ne bi trebalo uzimati noževe, makaze ili neka druga sečiva. Veruje se da će tako i čeljusti zveri preko predstojeće zime ostati zatvorena.

Ostali Bogorodičini praznici su Sretenje, Blagovesti, Uspenje presvete Bogorodice (Velika Gospojina), Mala Gospojina, kao i oni koji obeležavaju sećanje na događaje iz njenog života, kao što su Pokrov Presvete Bogorodice i Polaganje rize Presvete Bogorodice.

izvor: blic.rs