Najstrašnija “domaća” čudovišta kojih se Srbi i dan-danas plaše

ZANIMLJIVOSTI

Najstrašnija “domaća” čudovišta kojih se Srbi i dan-danas plaše

sorti_demoni_sloveni_vesti_blic_safe_sto

Mitologija slovenskih naroda je toliko živopisna i na momente mračna da ne može da joj priđe ni najgori horor film. Neka od ovih stvorenja, u koja se veruje već vekovima, mogu lako da vam postanu stalni gosti u košmarima – a neka od njih vas možda već i posećuju dok spavate. Barem tako nalaže mit. U prvom nastavku “Blicovog” serijala o slovenskim mitskim bićima, predstavljamo vam drekavca.

Prema starom predanju, drekavaci su zapravo duhovi vanbračne dece, mada prema nekim izvorima ova bića predstavljaju duše nekrštenih ljudi. Ovaj stvor, koji ima veliku glavu, tanak vrat i krzno, najčešće se nalazi na groblju i na ostalim tamnim mestima, jer ne može da izdrži svetlost. Može da se nađe i uz virove, gde zaskače ljude koji predveče tuda prolaze.

U postojanje drekavaca veruje se u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni, a iako ne postoji nikakav dokaz da zapravo postoji, i dan-danas možete čuti priče kako se kasno noću čuje čudna mešavina dranja i režanja, karakteristična baš za ovo mitsko stvorenje.

“Krici su grozni, čas se čuju na jednoj, čas na drugoj strani…jezivi su, ja ih ne znam opisati.”

U jednom momentu dok sam išao ka ovcama nešto je nadletelo nad mene. Imao je glavu, kao detinju. Krupne oči, vosok, uši male, nos neodređen, ali širi nego čovečiji.”

“Ne bih mogao opisati kakav je to krik, u njemu se sve pomešalo, počinje kao da dete zaplače, a onda se pretvara u bolan dugi krik.”

“U poslednje dve godine kadgod bi se to čudovište pojavilo, neko bi iz sela umro.”

Ovim su rečima prestrašeni meštani brojnih sela u Bosni i Hercegovini i Srbiji opisivali biće koje poznajemo pod imenom drekavac. Brojni ljudi, pogotovo u ruralnim područjima i danas smatraju da je mitološko čudovište drekavac “vesnik smrti”.

Počeci priče o „drekavcu“ sežu u našu daleku prošlost i pripadaju mitologiji južnih Slovena. Prvi spomen Slovena i njihove mitologije napravio je u 6. veku vizantijski istoričar Prokopija, čije je delo “Belum Gotikum” opisivalo uverenja stanovitog južnoslovenskog plemena koji je prešao reku Dunav u samo dva dana. Prema Prokopiju, ovi su Sloveni poštovali jednog boga, gospodara svega, koji je stvorio grom i munje – Peruna (u mnogim slovenskim jezicima Perun i danas znači “grom”). Istovremeno, Prokopije spominje i verovanja u razne demone i nimfe (vile).

Kako stare priče kažu, drekavac je malo, dlakavo stvorenje, slično životinji, koje neprestano gazi na sopstveno krzno, a potom urla mešavinom plača i vučjeg zavijanja. Najčešće se šeta po grobljima, a žrtve davi u snu. Jako se plaši svetlosti, iako ne može biti uništeno dok ne nađe mir.

Prema mitu, drekavci napadaju ljude koji se kasno u noći zateknu u blizini groblja, reke, jezera ili šume, tako što im skoče na leđa i teraju ih da hodaju celu noć. Ako se žrtva ne povinuje zahtevima drekavca biće izgrebana i počupana ogromnim kandžama ovog mitskog bića. Kažu i da ga mogu videti samo oni koji su ga sanjali.

Veliku “slavu” stekao je jednog leta krajem devedesetih, kada su brojni mediji pisali o Srebrnom jezeru, čiji su stanovnici tvrdili da ih teroriše ovo čudovište. Iako su meštani bili sigurni u to što su videli, oni malo “hladnije glave” sve su objasnili pomoću tri reči: rakija, pivo i jako sunce…

Poslednji put, drekavac je isprepadao Balkan krajem 2015. godine. Mirjana (52) i Dragan Stanković (54) ovako su opisali “jezivi susret s urlikavcem”:

– Ispred nas je počeo da skakuće pas, pa poveća ovca, pa nešto nalik medvedu – ispuštala je životinja jake krike. Ranije smo slušali od starijih za pojavu omaja, čudnih životinja koje su davile kokoške, jagnjad… Nismo verovali. Ali ovo je bilo baš čudno. Nešto me je udarilo po glavi, izgledalo je kao medvedić, a onda je počelo da ispušta zvukove, ponovo je to stvorenje pokušalo da skoči na mene, ali kao da nije bio medved, već nešto manje. Kada je žena upalila baterijsku lampu video sam životinju koja je ličila na psa. Zaštitio sam se granom, a kada sam uspeo da izvadim upaljač i zapalim lišće, životinja se uz kreštanje povukla u stranu i pobegla – ispričao je tada uznemireni bračni par.

Mirjani i Draganu skeptici su pokušali da objasne da je verovatno reč o rakunopsu, vrsti poreklom iz istočne Azije koja se proširila i na centralnu i zapadnu Evropu, piše radiosarajevo.ba.

Zalud bilo – onima koji veruju u drekavca i tvrde da su ga videli ne pomažu naučna objašnjenja. Ubeđeni su da šumama Bosne i Hercegovine, Srbije, Crne Gore luta krvoločno čudovište spremno da vas „ščepa“ kad se najmanje nadate.