Težak život porodice Marić iz Šekovića

LJUDI OKO NAS REGIJA BIRAČ ŠEKOVIĆI

Sedmogodišnji Darko pešači po 5 kilometara do škole

Težak život porodice Marić iz Šekovića

Šestočlana porodica Ratka Marića iz sela Marići u Šekovićima, koja živi u trošnoj kući, udaljenoj 600 metara od najbližeg puta, bez prozora, jedva sastavlja „kraj sa krajem“ jer žive od dečijeg dodatka od 120 KM, te socijalne pomoći u visini od 100 KM koju im dodeljuju svakog drugog ili trećeg meseca u godini. Iz opštine Šekovići obećavaju plac za novu kuću ako se pojave donatori za njenu gradnju jer sedmogodišnji Darko pešači svaki dan pet kilometara do škole u jednom pravcu.

Porodica Marić iz zaseoka Tepen kod Šekovića

Ratko Marić je demobilisani borac, čiji je brat Mišo poginuo u toku odbrambeno-otadžbinskog rata, i stoga su dobili stan u koji nikada nisu uselili. Ratko u zaseoku Tepen živi sa suprugom Jelicom koja je trudna sa petim detetom, a sada imaju sedmogodišnjeg Darka, šestogodišnjeg Marka, trogodišnjeg Savu i osmomesečnu Rajku. Oni dodaju da ne traže milostinju već samo pomoć da sagrade deci pristojnu kuću za život.

 – Nama je potreban plac, a ja bih onda sam krenuo da pravim i radim kuću. Ova kuća nam je trošna, neke prozore smo zakovali daskama, a i temelji su slabi i šuplji i uvek može zmija da nam uđe u kuću. Ova kuća se ne može popraviti niti nova ovde praviti jer je najbliži put do ove kuće oko 600 metara dalje, a mi kroz šumu dolazimo do tog puta – priča Ratko Marić.

                                               Darko Marić svaki dan pešači pet kilometara u jednom pravcu do škole

Za pomoć Marićima zainteresovane su i komšije, a jedan od njih je i Zdenko Erkić.

– Uhvati me tuga kada vidim u kakvim uslovima deca žive. Ta je kuća puna vlage i njima treba novi dom. Ja bih pomogao koliko mogu, a nadam se da bi se još našlo ljudi dobre volje koji bi pomogli ovoj porodici – kaže Erkić.

Težak život u trošnoj kući

Za sada jedini učenik iz porodice Marić je sedmogodišnji Darko koji peške svaki dan prelazi pet kilomatara do škole u jednom pravcu, a tamo nema ni užinu. Učiteljica Ljiljana Sokić kaže da se radi o dobrom i bistrom učeniku sa kojim se treba raditi.

 – Često se žali da ga bole noge od svakodnevnog pešačenja. Pošto nema za užinu obično mu mi učiteljice kupimo nešto – priča učiteljica Ljiljana Sokić.

Nezvanično smo saznali da postoji jedan stan u Šekovićima koji je u vlasništvu opštine.

                                                                             Dotrajale stvari u kući Marića

Momir Ristić, načelnik opštine Šekovići kaže da je upoznat sa problemima ove porodice i dodaje da su oni zainteresovani da pomognu koliko mogu.

 – Pošto je njihova sadašnja kuća udaljena od puta najbolje je da im mi dodelimo plac te da se uz pomoć donatora izgradi kuća kako bi trajno rešili njihov problem. Mi smo im do sada pomagali u okviru svojih mogućnosti – navodi Risić.

Kuća Marića je okružena šumom, nema kupatilo, struju su dobili pre nekoliko godina, a vodu dobijaju iz seoskog izvora. Marići se nadaju da će se naći dobri ljudi koji će im pomoći da ostvare svoj san i svojoj deci obezbede krov nad glavom. Iskreno se nadamo da će tako i biti i da će peti podmladak Marića, dolaskom na svet imati pristojne uslove za život.

                                                                             Šestogodišnji Marko Marić

U Centru za socijalni rad upoznati sa životom Marića

Iz Centra za socijalni rad u Šekovićima su potvrdili da oni jednom u dva ili tri meseca isplaćuju oko 100 KM Marićima, te da je to ono što oni mogu jednokratno da im dodele.

 – Znamo za njihove probleme i parcijalno u okviru mogućnosti šaljemo finansijsku i drugu pomoć jer imamo i druge porodice koji očekuju pomoć od nas. Svesni smo kako oni teško žive i da je to malo obzirom da se radi o višečlanoj porodici koja ima velike potrebe – rekao je Matija Vlačić iz Centra za socijalni rad u Šekovićima.

infobirac.net