Boro Glišić, čuveni zvornički vaspitač u penziji – čovek sa puno hobija

INTERVJU LJUDI OKO NAS
Unite Gallery Error:

Gallery with alias: GalerijaBoro not found

„Čika Boru”, vaspitača u penziji znaju svi u Zvorniku

I dalje čuva decu, glumi, crta, pravi figure od drveta…

 

U Zvorniku nema građanina koji ne zna Boru Glišića dugogodišnjeg vaspitača u Dečjem vrtiću „Naša radost” koji je radio na obrazovanju brojnih generacija mališana. „Čika Bora”, kako ga mališani zovu je već četrvtu godinu u penziji, ali i dalje radi, najviše sa decom sa smetenjama u razvoju, slika, glumi, crta, pravi predmete od drveta. On sa ponosom kaže da razbija stereotipe o penziji jer obično ljudi prestanu sa svim aktivnostima u tom periodu života.

– Ja to doživljavam drugačije. Umesto osam sati rada na poslu ja sam to vreme rasporedio na crtanje, druženje sa decom i druge aktivnosti koje mi pomažu da ispunim vreme. Dakle, radim i živim kao i ranije samo ne idem na posao –  kaže Glišić.

Ljubav prema deci kod ovog vrednog čoveka nikada nije nestala. Danas uglavnom radi po pozivu roditelja i to uglavnom sa decom sa posebnim potrebama, ili onima sa autizmom te hiperatkivnim mališanima.

– Ja sam i ranije radio sa takvom decom te i sada često sa njima provodim vreme. Posebno mi je drago da su pored dece zadovoljni i njihovi roditelji jer se nakon kontrola u velikim medicinskim centrima, poput Beograda, potvrđuje napredak kod ove dece. Čak su me neki od tih lekara zvali i davali mi dalja upustva za rad sa ovim mališanima kako bi još unapredili njihov razvoj. To su obično deca koja imaju poremaćaj pažnje pa sam od tih doktora dobijao i pozive da dođem kod njih kako bih upoznao nove metode rada – priča Glišić koji često glumi i Deda Mraza deci za Novu godinu.

– To je bilo ranije kada se sakupi veća grupa mališana i zajedno čekamo Novu godinu. Ako su male grupe, onda ne možete da ostvarite pedagoški cilj, odnosno ja želim da im ispričam šta je Nova godina, ko je Deda Mraz, kako putuje, ko mu pomaže da spakuje poklone. Tada deca shvate šta je taj praznik i on za njih ima poseban značaj – priča Glišić, koji, kako sam kaže, nikada ne miruje.

– Često, kada u prirodi nađem neke figure od drveta ja im skinem koru i dodam neki deo te napravim predmet sa određenom simbolikom. U poslednje vreme crtam na lišću. Tu poprilično utrošim vreme jer dok sakupim lišćce, osušim ga i nacrtam ono što sam želeo prođe dosta vremena. Na kraju mi bude drago što sam napravio ono što sam zamislio. Nikada nisam odustao od glume i moje najdraže maskote „Veseljka”, koji je uveseljavao ko zna koliko generacija i putovao sa mnom u Crnu Goru, Srbiju, Španiju i tamo takođe donosio radost deci. Pravim i druge male lutke za prste, a napravio sam i svoju scenu kako bi mališanima izvodio predstave – navodi Glišić, koji je za rođendan kao nagradu od dece u Bečićima dobio jedan portret.

– Čim su me deca naslikala i poklonila mi taj rad, koji ljubomorno čuvam, znači da sam uspeo da doprem do njih i da su me na poseban način zavoleli – rekao je Glišić koga i dalje Fond dečje zaštite RS angažuje da vodi decu u Bečiće.

Boro Glišić piše i pesme, ali ih nikada nije objavio, kao ni dve knjige stručne literature za mališane u vrtiću.

– Jedna mi je posebno draga. To je knjiga o životinjama koja obuhvata ono najvažnije od dinosausrusa do današnjih vrsta. Nažalost, nisam imao novca da je štampam i objavim – ističe Glišić.

„Čika Boro” se može pohvaliti i brojnim slikama, ikonama i duborezima koji se nalaze širom Republike Srpske, Srbije i Crne Gore.